Ben David je naglasila da će Švedska tokom šest meseci predsedavanja imati četiri cilja - očuvanje evropskog jedinstva i jačanje bezbednosti, zelenu tranziciju i energetska politika, jačanje konkurentnostri Evrope i očuvanje i snaženje evropskih vrednosti, demokratije i vladavine prava.

Kada je reč o regionu, ona je navela da je Samit EU - Zapadni Balkan jasno potvrdio da je budućnost regiona u EU.

Ben David je rekla da je važno da svaka zemlja koja želi da postane članica EU ima priliku za to, ali je važno da ispuni snažne kriterijume neophodne za članstvo u oblasti vladavine prava, demokratije, medijskog pluralizma, posvećenosti da se bori protiv organizovanog kriminala i da iskoreni korpuciju.

To je ključno na evropskom putu svake zemlje, postoji jasna metodoglija, prelazna merila i važno je da
EU sada u ovoj geopolitčkoj situaciji koristi svaku priliku da se angažuje i intenzivira, ali te osnove moraju biti ispunjene, poručila je Ben David.

Ambasador Češke u Srbiji Tomaš Kuhta ocenio je da je predsedavanje njegove zemlje EU u proteklih šest meseci bilo uspešno, u uslovima ruske agresije na Ukrajinu.

On je podsetio na sastanak Evropske političke zajednice u Pragu, kojoj su prisustvovale i zemlje koje nisu deo EU, a najvažnije je da su svi pokazali da dele zajedničke evropske vrednosti.

Kuhta je rekao da su ove godine otvoreni pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom, Bosna i Hercegovina dobila je status kandidata, dok je za Kosovo postignut dogovor o viznoj liberalizaciji.

Ministarka za evropske integracije Srbije Tanja Miščević rekla je da Srbiju i Crnu Goru sada čeka zatvaranje poglavlja u pregovorima sa EU, što je teži posao i čini se da su usporile na evropskom putu.

Da biste otvorili poglavlja, sada klastere, navela je ona, morate ispuniti mnogo manji nivo zakonodavne aktivnosti u sprovođenju zakona, da biste u drugom koraku, koji je važniji, kada dođe vreme za zatvaranje poglavlja, morali da dokažete da ste tu, na korak od članstva.

Dodato, ukazala je Miščević, metodologija je promenjena i sada nijedno poglavlje ne možete zatvoriti ako nema napretka u vladavini prava, odnosno za Crnu Goru i Srbiju ako nije dovršeno sporovođenje
prelaznih meraila za poglavlja vladavine prava.

Miščević je rekla da je Srbija počela da radi na izveštajima u ta da poglavlja.

Mi se uvek spremamo za otvaranje novih klastera, rekla je ona i podsetila da je Evropska komisija u protekla dva izveštaja navodila da je Srbija spremna za otvaranje novog klastera.

Radimo i na ostalima, imamo još dva klastera neotvorena, odnosno ostala su neotvorena neka od poglavlja sada uključena u te klastere, objasnila je Miščević.

Predsednik Upravnog odbora CEP Srđan Majstorović ukazao je da geografija ostaje paradigma koja definiše odnose između zemalja EU, kao i odnose između EU i zemalja kandidata.

Usaglašavanje sa spoljnopolitičkim ciljevima EU nastaviće da bude u fokusu novog predsedavajućeg EU i ne treba očekivati promene, dodao je on.

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre ocenio je da je 2022. godina bila teška zbog ruske agresije na Ukrajinu i promenila je agendu EU, koja se morala prilagoditi tim okolnostima.

Za Zapadni Balkan bilo je mnogo prilika i izazova. Proces proširenje je dobio novi zamah sa otvaranjem pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, odobravanju statusa kandidata za BIH i dogovorom o viznoj liberalizaciji za Kosovo, podsetio je on.

Naredna godina biće vreme prilika za preduzimanje odlučnih akcija, a ne oklevanja, uprkos izazovima rata i energetske krize, rekao je Žiofre.(kraj) dar/ivtdj