U istraživanju koje je trajalo od 11. do 20. decembra učestvovalo je 1.050 punoletnih građana.

Na referendumu uopšte ne bi glasalo 13 odsto građana, a 12 odsto ne zna šta bi odgovorilo, saopštilo je Ministarstvo.

Dve trećine ispitanika smatra da bi reforme neophodne za ulazak Srbije u EU trebalo sprovoditi zbog dobrobiti građana i stvaranja bolje i uređenije Srbije.

Na pitanje o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji od 2000. godine do danas, 28 odsto ispitanika je odgovorilo da je EU najveći donator Srbiji, a slede Kina, Rusija i Norveška.

Trećina ispitanika odgovorila je da zna da se u Srbiji sprovode projekti finansirani EU sredstvima, posebno u oblastima zaštite životne sredine, obrazovanja, zdravstva, nauke i inovacija, prekogranične saradnje, energetike, kulture, transporta, poljoprivrede, razvoja privatnog sektora, reforme javne uprave i pravosuđa i unutrašnjih poslova.

Po 38 odsto građana smatra da bi i država i oni lično imali koristi od članstva Srbije u EU.

Ispitanici smatraju da će najviše koristi od ulaska Srbije u EU imati velike kompanije, industrija, mala i srednja preduzeća (35 odsto ispitanika), zdravstvo (11 odsto), školstvo (10 odsto) i sudstvo i socijalna zaštita (po sedam odsto).

Istovremeno 21 odsto ispitanika misli da će domaća poljoprivreda najviše izgubiti ulaskom Srbije u EU.

Borba protiv korupcije i reforma zdravstvenog sistema najzačajnija je za 17 odsto ispitanika, bolja zaštita ljudskih prava i reforma obrazovnog sistema za 12 odsto ispitanika, a reforma pravosuđa za 11 odsto ispitanika.

Za 11 odsto ispitanika najvažnije je unapređenje poljoprivrede, a bolja zaštita životne sredine za 10 odsto ispitanika.

Za najveći broj građana članstvo u EU predstavlja mogućnost putovanja unutar EU (15 odsto), više mogućnosti zapošljavanja (14 odsto), put ka boljoj budućnosti mladih ljudi (13 odsto), ali za 13 odsto ispitanika članstvo u EU predstavlja rizik da izgube sopstveni kulturni identitet.

Na pitanje da li bi bili spremni da izmene dosadašnje životne navike, ako bi to dovelo do članstva u EU, 41 odsto ispitanika navelo je da bi počelo da odvaja smeće za reciklažu, da plaća kauciju za PET ambalažu i da štedi energiju i vodu.

Trećina navodi da bi bila spremna da menja i svoje radne navike sa istim ciljem, pre svega radno vreme, dužinu godišnjeg odmora, beneficije koje na poslu ima.

Na pitanje u kakvom bi društvenom sistemu voleli da žive, građani kao uzor najpre navode Švajcarsku (25 odsto), a potom Nemačku (20 odsto) i Norvešku (14 odsto). (kraj) vbr/bdb/bdr