Možda će se dogovoriti i o sastanku na visokom nivou, što bi bilo dobro da se dogodi u tako kratakom roku, ocenila je ona i poručila da bi Beograd i Priština trebalo da pripremaju društva za primenu dogovorenog sporazuma.

Upitana o izjavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će dogovore primenjivati "do crvenih linija", što podrazumeva protivljenje priznanju nezavisnosti Kosova i njegovom članstvu u UN, Konrad je podsetila da u prvom članu Aneksa piše da će obe strane poštovati sve sporazume i implementirati ih u dobroj veri.

Mislim da na to treba da se fokusiramo, dodala je ona i napomenula da isto važi za Prištinu i obavezu da formira Zajednicu srpskih opština.

Mislim da dogovori postignuti u Briselu i u Ohridu zahtevaju od obe strane da idu ka kompromisima, kako bi se napredovalo i kako bi nastavili evropski put, predočila je Konrad.

Ona ocenjuje da će posle sastanka u Briselu naredne nedelje biti jasnije kako se situacija odvija, uverena da će i parlament Srbije, kako je to najavio Vučić, biti informisan o dijalogu sa Prištinom.

Konrad je naglasila da ne može da spekuliše kada bi mogli biti sledeći izbori u Srbiji i da li bi oni odložili primenu evropskog predloga i aneksa.

Kako je poručila, bilo bi važno da se sada ide dalje i primeni dogovor, jer smo sada u "bržoj traci" nego proteklih godina kada je reč o dijalogu i treba ispuniti ono što je dogovoreno.

Konrad je ponovila da su dogovori iz Brisela i Ohrida deo procesa evropskih integracija i da imaju pravno-obavezujuću prirodu, dok u slučaju Srbije postaju i deo Poglavlja 35.

Prema njenim rečima, Poglavlje 35 mora biti izmenjeno, uključivanjem obaveza na koje je Srbija pristala u okviru predloga i aneksa i to postaje čvrst put u procesu evropskih integracija.

Dogovor će morati da se primenjuje, ako se želi napredak na evropskom putu, istakla je Konrad i naglasila da se sporazum i aneks tiču normalizacije odnosa dve strane, ali da se, kada je reč o budućim koracima, pominje i sveobuhvatni sporazum Beograda i Prištine.

Voleli bismo da vidimo da sada taj proces zaista napreduje, da bude primenjen na mnogo brži način nego sporazumi koje smo imali ranije, istakla je ona i dodala da ne može da govori o stavovima pet članica EU koje ne priznaju nezavisnost Kosova.

Konrad je ocenila i da je ruska agresija na Ukrajinu vratila pažnju EU na Balkan i potrebu da se ubrza proces proširenja Unije, što je potvrđeno i na nedavnom samitu EU.

Ona, međutim, podseća da je pristupanje EU proces zasnovan na merilima i postignućima i da nema mesta pregovorima o tome da se uradi jedna stvar, a druga ne.

Svi znamo da postoje velika očekivanja EU da se Srbija usaglasi za zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom i uvede sankcije Rusiji, ali imamo i druge procese, otvorena poglavlja koja se tiču osnovnih prava, demokratskih institucija i slobode medija, nabrojala je Konrad.

Odluka o tome da li će Srbija uvesti sankcije Rusiji je na Vladi Srbije i ne želim ništa da spekulišem, rekla je ona i predočila da je EU mirovni projekat, a da sankcije Rusiji proizlaze iz evropskih vrednosti.

To bi smanjilo pritisak u smislu da li Srbija deli evropske vrednosti, konstatovala je Konrad.

Kada je reč o obavezama koje Srbija treba da ispuni kako bi se približila EU, Konrad je podsetila da se očekuje stupanje na snagu pravosudnih zakona, primena Medijske strategije, ali da se za sve to ipak moraju sačekati rezultati.

Vidimo promene unutar vlade, to je ohrabrujuće, ali je veoma važno da vidimo i da se te promene pretoče u boljitak kada je reč o svakodnevnom životu građana, ocenila je ona.

Konrad je rekla da je srpsko-nemačka saradnja veoma bogata i da pokriva oblasti od politike, ekonomije, kulture, energetike, zelene tranzicije i obrazovanja, do podrške lokalnim samoupravama.

Podsećajući na pokretanje Berlinskog procesa pre devet godina, Konrad je rekla da je veoma zadovoljna saradnjom zemalja Zapadnog Balkana na kreiranju Zajedničkog ekonomskog tržišta i saradnjom lokalnih privrednih komora.

Naše angažovanje u Srbiji doprinosi da zemlje regiona sarađuju i budu bliže EU, ocenila je Konrad.

Ona smatra da brzina pristupanja EUniji zavisi od samih država regiona, jer su one te koje određuju okvir i tempo pristupanja, dok je odgovornost Unije da im obezbedi podršku.

To nekad nije lako, zato je i važna naša bilateralna saradnja kako bi se usaglasili sa naporima koji se čine u procesu evropskih integracija, zaključila je Konrad. (kraj) zvs/ivt/dj