Da smo mogli sami da sprovedemo te reforme, bez jasnog krajnjeg cilja, odnosno ulaska u EU, već bismo to uradili, napomenuo je Maričić na prigovore pojedinih evropskih diplomata da zemlje te reforme sprovode zbog sebe i tek onda zbog ulaska u EU.

On je preneo i izjavu jednog od zapadnih ambasadora u Prištini da se budućnost evropskih integracija Zapadnog Balkana odlučuje na ratištu u Bahmutu.

Zašto su nam onda uopšte potrebne reforme? Idemo da se borimo u Bahmutu, ako je ovo bojno polje za naše evropske integracije, rekao je Maričić.

Crnogorski profesor političkih nauka Zlatko Vujović upozorio je na dezorijentaciju političkih elita i birača, ali i zapadnih partnera, kako SAD tako i EU kada je reč o proširenju EU.

Kada vidimo primer Severne Makedonije, čini se da nije važno šta ste uradili da biste dostigli evropske standarde ako svaka država može da vam postavlja nove uslove na svoj način. Tako su evropski procesi postali trivijalni i, umesto da bude akcelerator demokratskih procesa, rade u suprotnom smeru, smatra Vujović.

Dugogodišnji diplomata Srbije Duško Lopandić ocenio je da posle dve decenije govora o budućnosti Evrope, svaki građanin Balkana može da govori o svom drugorazrednom statusu u EU u dugom redu na granici ili u redu za graničnu kontrolu na evropskim aerodromima.

Kada je u pitanju region, vidimo da podrška evropskom širenju varira od zemlje do zemlje, a najmanja je upravo u Srbiji. Već duže vreme je u konstantnom padu i sada je, po mom mišljenju, već ispod 44 odsto, ukazao je Lopandić.

Lopandić je upozorio da je u Srbiji konfrontacija sve veća jer se zemlja suočava sa mnogim unutrašnjim opasnostima.

Postoje neka kreativna rešenja koja bi eventualno mogla ubrzati proširenje i voleo bih da Unija bude
inovativnija u tim politikama, rekao je Lopandić, koji je, uprkos brojnim zabrinutostima, svoje
viđenje EU ocenio optimističnim.

Poslanik u nemačkom parlamentu Josip Juratović ukazao je da je nedopustivo da se od Solunskog samita već 20 godina neprestano sluša o evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana.

Nakadašnji gradonačelnik Banjaluke Igor Radojičić ukazao je da se u engleskom jeziku ustalio termin balkanizacija, koji je prvenstveno negativan i označava fragmentaciju i posvađane susede.

Pošto je Unija predugo ostavila region po strani, tek ratom u Ukrajini i zabrinutošću za stabilnost Evrope ponovo se povećao interes EU za Zapadni Balkan, dodao je Radojičić i naglasio da nema političke volje za proširenje.

Mora postojati politička strateška volja za proširenje. Te volje za sada nema, a bojim se da će se ta volja, nažalost, pokazati samo ako budemo u još većoj krizi, upozorio je Radojičić.

Zef Mazi, penzionisani albanski diplomata i do prošle godine vođa albanskih pregovarača za ulazak u EU, istakao je da Unija odlaže integraciju balkanskih zemalja više od 20 godina.

Moramo zaustaviti sledeće neodređeno odlaganje. Naravno, možemo videti različite poglede različitih evropskih zemalja na region. Na ove stavove utiču različiti faktori, ali sam uveren da EU mora da počne strateški da gleda na balkanske zemlje, dodao je on.

Takav strateški pogled na balkanske zemlje nismo videli proteklih 20 godina, upozorava Mazi.

Prvi Forum za evropski Balkan održan je u Ljubljani povodom 20 godina od Samita EU u Solunu. (kraj) vbr/ivt/bdr