Najveća i nadramatičnija promena je rat u Ukrajini, rekao je Žiofre, koji je ukazao da se nada da se neće ponoviti scene nasilja na severu Kosova od ponedeljka i da se u dijalogu mora pronaći rešenje.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je danas u Bratislavi iznela skice koje se tiču Zapadnog Balkana i odnosa sa EU, najavio je on .

Žiofre je objasnio da je Fon der Lajen predložila inicijativu i četiri tačke, koja podrazumeva otvaranje prednosti jednistvenog tržišta za zemlje kandidate pre pristupanja.

Ona je predložila i produbljivanje regionalne ekonosmke integracije između država regiona, kazao je Žiofre.

Pristupanje ostaje proces zasnovan na zaslugama, a kao i u Solunskoj deklaraciji, reforme treba ubrzati, ponovio je on.

Žiofre je naveo i da je Fon der Lajen istakla neophodnost resursa koji se daju regionu, a kada je reč o Srbiji to je 400 miliona evra svake godine.

Moramo da komuniciramo i da govorimo o ovakvoj vrsti podrške, kao što su i 163 miliona evra koji su dati za ublažavanje posledica energetske krize, što bi trebalo da se vidi na svakom računu za struju, predočio je on.

Nesumnjivo je odredište, ali treba videti kojom brzinom ćemo stići tamo, rekao je Žiofre.

Potpredsednica Skupštine Srbije Elvira Kovač navela je da se proteklih godnu i po dana ništa ne događa spektakularno u procesu evropskih integracija.

Nijedan klaster nije otvoren, pregovaračka poglavlja koja su spremna čekaju, a to je najviše zbog geopolitičke situacije i rata u Ukrajini, rekla je Kovač.

Ranije su bile, neko kaže, “evergrin teme” kao što su vladavine prava i ljudskih prava, a proteklih godinu dana isključivo je reč o usklađivanju sa spoljnom politikom EU i pitanje dijaloga Beograda i Prištine, a naš Odbor tu nema ulogu, jer spoljnu politiku vodi vlada, objasnila je Kovač.

Prema njenim rečima, građani se moraju obaveštavati o koristima članstva u EU, jer je evroskepticizam u porastu.

Plan je da Odbor za evropske integracije održava sednice van parlamenta, kako bi građanima predstavili prednosti EU.

Pravnik Vladimir Međak istakao je da je poražavajuće da se posle 20 godina priča o istim stvarima kada je reč o evropskim integracijama.

Taj proces počiva na tome da “vas EU vuče da uđete u članstvo, a vi gurate da uđete”, rekao je Međak i ukazao da Srbija pregovara 11 godina, a samo u šest poglavlja je napravila iskorak.

Niko nije predvideo rat u Ukrajini, ni da će ta zemlja, Moldavija i BIH dobiti status kandidata, i sad kad se vrata otvaraju postavlja se pitanje koliko je Srbija spremna da to iskoristi, napomenuo je Međak i ukazao da u slučaju Srbije i EU “nema faktora vučenja i guranja”.

Direktorka Centra za građansko obrazovanje iz Podgorice Daliborka Uljarević ocenila je da Crna Gora ima potencijal da proces evropskih integacija izvede “bolje, brže i efikasnije”.

Bez razloga smo dobili epitet prednjačeće zemlje u procesu evropskih integracija, jer iako su brzo otvarana poglavlja, teško ide zatvaranje. Mi smo zagazili u drugu deceniju pregovora, posle Turske ide Crna Gora, kazala je Uljarević.

Sociolog Zoran Gavrilović rekao je da je do početka rata o Ukrajini izveštavanje o EU bilo neutralno, a o Kini i Rusiji hiperpozitivno.

Imamo vlast koja ne želi državu bagostanja i vladavinu prava, ocenio je Gavrilović, dodajući da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić akter koji priča o EU uglavnom u kontekstu Kosova i “zlih momaka koji hoće da nam ga uzmu”.

Gavrilović je dodao da svega 26 odsto građana zna u kojoj fazi pristupanja Evropskoj uniji je Srbija.

Naši mediji nisu sredstvo javnosti, već sredstvo promocije i propagande. U društvu koje želi da bude deo EU, Ministarstvo evropskih integracija je svega 0,2 odsto zastupljeno u medijima, naveo je Gavrilović. (kraj)is/ivt/mk