Radi se o godišnjem izveštaju u napretku Srbije u polju vladavine prava. Reč je o ključnim poglavljima 23 i 24 u pristupnim pregovorima, u kojima su rezultati neophodni kako bi zemlja napredovala u procesu pregovora o članstvu.

Od početka ovog procesa, Srbija ima dva ključna preduslova za napredak u pregovorima koji bi eventualno vodili ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji: dijalog sa Kosovom i napredak u poglavljima 23 i 24.

"Kao što je predviđeno revidiranom metodologijom, nijedna dalja poglavlja ne bi trebalo da se zatvaraju pre nego što Srbija postigne ovaj cilj", navodi se u dokumentu.

U dokumentu se ocenjuje da je potreban dalji rad i politička posvećenost na produbljivanju reformi i otklanjanju nedostataka, posebno u ključnim oblastima pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobode medija, slobode okupljanja i drugih osnovnih prava, kao i postupanja prema ratnim zločinima.

U pitanju je ključni dokument koji redovno služi zemljama članicama EU prilikom odlučivanja o narednim međuvladinim konferencijama - na kojima se otvaraju novi klasteri u pristupnim pregovorima.

Srbija se smatra regionalnim liderom u pristupnom procesu. Međutim, od decembra 2021. godine nije imala međuvladinu konferenciju, ne zbog nedovoljnog napretka u ključnim poljima, već zbog neusklađivanja spoljne politike sa politikama EU, po pitanju uvođenja sankcija Rusiji kao odgovor na agresiju protiv Ukrajine.

U izradi dokumenta o napretku u poglavljima 23 i 24, osim ocena predstavnika Evropske komisije, korišćeni su i drugi izvori, uključujući izvore iz podataka država članica EU, recenzije i ekspertske misije u koje su uključeni stručnjaci iz država Unije, izveštaji projekata koje finansira EU, međunarodnih partnera i organizacija civilnog društva.

U oblasti sprečavanja i suzbijanja korupcije, u prethodnoj godini se, prema nalazima stručnjaka, ocenjuje da je došlo do blagog povećanja broja pravosnažnih presuda za slučajeve korupcije na visokom nivou u odnosu na 2021. godinu. Potvrđuje se da je povećan broj novih istraga, ali da je smanjen broj novih optužnica te se spominje da nije bilo slučajeva konačnog oduzimanja imovine.

Od Srbije se traži da prati efekte zakona o zaštiti uzbunjivača u smislu praćenja državnih organa nakon otkrivanja te uskladi izmene zakona sa pravnom tekovinom EU. Primećuje se da prijave prijave uzbunjivača, kao u slučaju fabrike namenske industrije Krušik iz Valjeva, još nisu istražene u skladu sa zakonom.

Što se tiče rezultata u borbi protiv organizovanog kriminala, podaci koje je dala Srbija pokazuju "mešovitu sliku", povećan je broj novih istraga i optužnica, ali su se smanjile prvostepene i pravosnažne osuđujuće presude, navodi se u dokumentu.

U izveštaju se ističe da, bez obzira na blagovremeno usvajanje relevantnih amandmana, i dalje je velik pritisak na pravosuđe i tužilaštvo. Spominje se da čak neki visoki zvaničnici vlade, poput poslanika, nastavljaju da javno komentarišu tekuće istrage ili sudske postupke.

"Ovakvi komentari su u suprotnosti sa kodeksom ponašanja članova vlade i parlamenta, ali se politika izvršenja i sankcionisanja nije poboljšala.

"Informacije koje su procurile o tekućim istragama ili predmetima, objavili su brojni mediji i mogu se smatrati da ometaju istragu i procesuiranje predmeta, stvarajući tako neprikladan pritisak na pojedine članove pravosuđa ili tužilaštva", navodi se u izveštaju.

Što se tiče ratnih zločina, u dokumentu se upozorava da Srbija nastavlja da uzastopno i javno osporava presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, uključujući i na najvišim nivoima, kao i da se u poslednjih nekoliko godina "značajno pogoršao" tempo Srbije u procesuiranju predmeta ratnih zločina.

"Određeni broj srpskih političkih partija i ličnosti, uključujući i ministarski nivo, nastavio je da pruža podršku osuđenim ratnim zločincima i pruža javni prostor za njih. Osuđeni ratni zločinci nastavljaju da šire govor mržnje u javnom prostoru. Određeni političari i dalje negiraju genocid u Srebrenici bez posledica", navodi se u izveštaju.

Kada je reč o sloboda medija, politički i ekonomski uticaj na medije i dalje izaziva zabrinutost.

"U sadašnjem sistemu, štampani mediji sa najviše kršenja novinarskog kodeksa profesionalnog ponašanja koje je zabeležio Savet za štampu, uključujući i one sa sudskim presudama, nisu isključeni i, zapravo, i dalje dobijaju javno sufinansiranje, posebno na lokalnom nivou", navodi se u izveštaju.

Od Srbije se traži da preduzme hitne mere kako bi se suprotstavila stranoj manipulaciji informacijama i mešanju u anti-EU narativima, najočiglednije u kontekstu agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine.

U izveštaju se potvrđuje da su nastavljeni slučajevi pretnji, nasilja i kampanja klevetanja novinara, posebno na lokalnom nivou.

"Govor mržnje i diskriminatorska terminologija se često koriste i tolerišu u medijima i retko ih prate regulatorni organi ili tužioci. Stalne izjave visokih zvaničnika o svakodnevnom i istraživačkom radu novinara sprečavaju stvaranje okruženja u kojem se sloboda izražavanja može nesmetano ostvarivati i može proizvesti zastrašujući efekat uključujući autocenzuru", navodi se u dokumentu.

Iako se priznaje da je Srbija preduzela važne korake ka usklađivanju sa viznom politikom EU tako što je ponovo uvela vizni režim za određeni broj država, u ovom izveštaju se ocenjuje da je vizna politika Srbije samo delimično u skladu sa viznom politikom Unije. (kraj) vbr/dj