Prema izveštaju, niti u jednoj od zemalja Zapadnog Balkana nije došlo do terorističkih akcija 2022, ali složenost pitanja identiteta i religije, kao i socioekonomski uslovi i visoka stopa nezaposlenosti, mogli bi i dalje delovati kao podsticaj radikalizacije u regionu.

Propaganda je i dalje podsticajni faktor, s nizom država u regionu koje beleže porast širenja onlajn propagande.

Kao i u ostatku Evrope, Fejsbuk, Instagram, Telegram, Tviter i Signal i dalje su glavni kanali za širenje propagande. Regrutovanje se nastavlja i onlajn i kroz neformalna verska okupljanja, kao i u zatvorima.

U regionu Zapadnog Balkana nema velikih terorističkih ili nasilnih ekstremističkih grupa i u većini slučajeva reč je o radikalnim pojedincima ili malim lokalnim grupama.

Te grupe nisu hijerarhijski organizovane, već ih vode pojedinci koje članovi grupe prepoznaju kao verske "autoritete" i s kojima su povezane slične grupe u regionu i u državama EU, uključujući Austriju, Njemačku i Luksemburg. Međunarodne veze održavaju se putem onlajn komunikacije.

Zemlje Zapadnog Balkana nisu tokom 2022. zvanično registrovale državljane koji putuju u inostranstvo na ratišta, iako je bilo više medijskih izveštaja o takvim slučajevima. Samo je Albanija izvestila da je jedan njen državljanin otputovao u Ukrajinu.

Međutim, izvještaj navodi da veliki sigurnosni izazov ostaje povratak stranih boraca iz Sirije i Iraka u zemlje u Zapadnog Balkana. Bosna i Hercegovina i Kosovo su u posebnom riziku zbog većeg broja ovih osoba, piše u izveštaju.

Osim toga, osumnjičeni teroristi koji se infiltriraju u migracijske rute koje prolaze iz zona sukoba kroz zemlje Zapadnog Balkana za EU takođe predstavljaju potencijalnu pretnju. Za region je značajna i pretnja koju predstavljaju oslobođeni osuđenici za terorizam, kao i radikalizacije unutar zatvora.

Kada je reč o uticaju ruske invazije na Ukrajinu na terorizam i nasilni ekstremizam u EU, u izveštaju se navodi da su se od početka invazije u februaru 2022, strani borci raznih nacionalnosti pridružili borbama na obe strane, kao i da nema potvrđenih informacija o zabranjenim terorističkim organizacijama uključenim u sukob.

Dodaje se da to ne isključuje prisutnost pojedinaca koji podržavaju ili se pridržavaju ideologija takvih grupa na ratištu u Ukrajini.

Invazija je izazvala reakcije među nasilnim ekstremističkim akterima, osobito na desnom spektru i u manjoj meri u drugim ideologijama.

Desničarske podružnice, izražavajući podršku Ukrajini ili Rusiji, pozivale su na mobilizaciju za pridruživanje ratištu, delile informacije i smernice o putovanju u Ukrajinu i organizovano finansirale kampanje.

Intenzitet onlajn rasprava u desničarskim grupama postupno je izbledio nakon prvih meseci rata.,

Brojni pojedinci, uglavnom povezani s desničarskim ekstremističkim ideologijama, putovali su u Ukrajini, mnogi od njih kao odgovor na mobilizacijske pozive, ali su se mnogi od njih već vratili u svoje domovine.

Reakcije s džihadističke scene bile su značajno manje i manje vidljive nego od simpatizera desnog ekstremizma, s porukama o izbegavanju sudelovanja u ratu, piše u izveštaju.

Levičarski ekstremisti takođe su pokazali manje reakcije u onlajn okruženju. Međutim, teme vezane uz rat i njegove posledice, poput bitke za resurse, viktimizacija nevinih u korist nekolicine i profita stečenog od industrije oružja, postale su sastavni deo levo-ekstremističke propagande.

Evropol je izdao upozorenje i o potencijalnoj upotrebi novih tehnologija terorista i ekstremista za regrutovanje i radikalizaciju pojedinaca.

U izveštaju se ističe da Metaverzum, iako je još ranoj fazi razvoja, može koristiti za širenje propagande, regrutovanje i koordinaciju terorističkih aktivnosti. Slično tome, decentralizovane platforme otvorenog koda postaju popularne među teroristima i ekstremistima, što otežava sprovođenje zakona moderiranje i istraživanje njihovih aktivnosti. (kraj) vbr/bdr