Treba nam manje Rusije, Kine, a više EU na Zapadnom Balkanu, istakao je on, podsećajući da su italijanski vojnici angažovani u misijama u Bosni i Hercegovini i na Kosovu.

Za nas je važno pitanje migracija, rekao je Tajani i naglasio da za Italiju u tom smislu postoje dve rute - Mediteran i Zapadni Balkan.

Hrvatski premijer Andrej Plenković dodao je da zvanični Zagreb godinama govori partnerima u EU da ako se oni ne angažuju u regionu jugoistočne Evrope, neki drugi veliki igrači hoće.

To se sada promenilo i već od 2018. godine vidimo drugačiji pristup. Tada je Bugarska predsedavala EU i u Sofiji je posle 15 godina održan samit EU - Zapadni Balkan. Sada ih imamo svake godine, rekao je Plenković.

Zemlje regiona su dobile šansu da ubrzaju svoj proces integracija, ako ispunjavanju neophodne reforme, istakao je hrvatski premijer, ocenivši kako je dobro što samitu prisustvuju predstavnici zemalja Kvinte koje prate situaciju u BIH i na Kosovu.

Plenković smatra da države regiona treba "pogurati", jer je u EU sada promenjeno raspoloženje, iako nisu skroz raširene ruke, kao u slučaju proteklih procesa proširenja.

Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Đosep Borelj rekao je da su njegov posao spoljna politika i bezbednost, ali da je bezbednost pre pandemije i rata u Ukrajini bilo sekundarno pitanje.

Sada je ta tema sve važnija jer uzimamo zdravo za gotovo to pitanje. Niko od nas samostalno, pošto smo mali, ne može da odgovori na izazove ovog sveta i zato moramo biti što jedinstveniji, ocenio je Borelj.

Na dvodnevnom skupu u Dubrovniku učestvovaće ministri i nostranih poslova BiH, Kosova, Severne Makedonije, Crne Gore i Bugarske, kao i zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara i izaslanik za zapadni Balkan Gabriel Eskobar, specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak i visoki predstavnik za BiH Kristijan Šmit.

Ruska agresija na Ukrajinu, Zapadni Balkan i energetika samo su neke od tema kojima će se baviti Forum u Dubrovniku. (kraj) vip/ivt/mk