Proširenje bi trebalo da bude glavna tema na sastanku lidera EU koji će ove sedmice biti održan u Granadi i očekuje se da će odluka o otvaranju pristupnih pregovora sa Ukrajinom zvanično biti objavljena u decembru.

Dokument Saveta prvi je zvanični nagoveštaj o tome šta bi buduće proširenje moglo da znači za budžet Evropske unije.
​
U belešci su navedene mogućnosti kao što su veće unutrašnje tržište i veći politički uticaj na globalnoj sceni, ali se takođe upozorava na "veoma značajne izazove“ koji se kreću od budžeta EU za poljoprivredu, do vladavine prava i budućeg kapaciteta Unije da usvaja odluke.

Buduće proširenje bi značilo da će sve sadašnje članice EU "morati da plaćaju više, a da primaju manje“ i mnoge zemlje koje sada dobijaju više novca od EU, nego što ga daju, postale bi neto davaoci doprinosa, navodi se u dokumentu.

Autori nisu išli tako daleko da izračunaju troškove za svaku zemlju, ali se ističe projektovani uticaj na poljoprivrednu i kohezionu politiku. Kada je reč o subvencijama EU za poljoprivredu, Ukrajina bi postala najveći korisnik i za sedam godina dobila bi 96,5 milijardi evra.

Što se tiče kohezionog finansiranja, visoki relativni nivoi siromaštva u budućim članicama EU značili bi da Češka, Estonija, Litvanija, Slovenija, Kipar i Malta više ne bi ispunjavali uslove za dobijanje kohezionog novca.

Sve ove kalkulacije napravljene su na osnovu sadašnjih budžetskih pravila, zbog čega se navodi da bi promene na prihodnoj i rashodnoj strani budžeta "sigurno bile neophodne i dalekosežne“.

I Evropska komisija je danas naglasila da budući budžet EU neće biti prosta replika sadašnjeg, već će morati da se reformiše, što podrazumeva promenu načiona na koji se novac prikuplja i gde se troši. (kraj) is/bdr