U Vladi Kosova taj dokument nisu želeli da komentarišu, dok su izvori RSE u Briselu potvrdili da je to jedan od poslednjih nacrta, koji može podleći manjim promenama.

U nacrtu se ističe da će on biti predmet razmatranja Ustavnog suda Kosova, a pored ostalog, predviđa mogućnost finansijske podrške Zajednici od strane Srbije i "efikasan direktan kanal komunikacije zajednice kosovskih Srba sa Vladom Kosova preko Ministarstva administracije lokalne samouprave".

Nadležnosti ili ovlašćenja je pitanje zbog kog su kosovske vlasti do sada odbijale da formiraju Zajednicu prema sporazumu iz Brisela, uz obrazloženje da bi mogla da ugrozi unutrašnju funkcionalnost zemlje, poput Republike Srpske u Bosni i Hercegovini.

Ustavni sud Kosova je 2015. godine utvrdio da neki od principa za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom nisu u skladu sa Ustavom.

Nakon višegodišnjih bezupešnih napora međunarodne zajednice da Priština i Beograd usaglase stavove oko ovog pitanja, EU je krajem oktobra saopštila da je dvema stranama predat "moderni nacrt statuta" za formiranje Zajednice, što su podržale SAD, Nemačka, Francuska i Italija.

Tada je premijer Kosova Aljbin Kurti prvi put rekao da je statut za formiranje Zajednice "prihvatljiv", jer je u skladu sa Ustavom Kosova. Dokument je bio prihvatljiv i za predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ali su srpske vlasti u javnosti insistirale da on bude u skladu i sa Ustavom Srbije i ranije postignutim dogovorima u okviru dijaloga.

Deo statuta koji se odnosi na nadležnosti Zajednice precizira da to telo ima pravo da donosi odluke, propise, uputstva i deklaracije, a imaće punu nadležnost na lokalnom nivou u oblasti ekonomskog razvoja, prostornog planiranja, zdravlja, obrazovanja i zaštite kulturnog i religijskog identiteta.

U delu u kome se govori o odnosima sa centralnim vlastima, piše da Zajednica neće potkopavati ili zaobilaziti ustavne i zakonske vlasti i nadležnosti njenih članova, niti će na bilo koji način podrivati ustavni i pravni odnos između centralnih i lokalnih vlasti u ispunjavanju svojih ciljeva.

Dodaje se i da će se odnos sa centralnim vlastima zasnivati na međusobnoj saradnji i razmeni informacija u duhu promocije demokratije, multietničnosti i integrisanog društva, u skladu sa važećim kosovskim zakonima.

Zajednica, takođe, ima pravo da pokreće ili da bude strana u postupcima pred sudovima, uključujući Ustavni sud Kosova, ukoliko odluke ili potezi bilo koje institucije utiču na vršenje njenih ovlašćenja u skladu sa statutom.

Na osnovu nacrta statuta, Zajednica bi, pored svojih simbola, trebalo da ima Skupštinu, predsednika i potpredsednika, savetodavno veće, administraciju i kancelariju za žalbe.

Glavni organ bi trebalo da bude Skupština, koja usvaja predloge izmene ili dopune statuta, donosi pravilnike, odluke ili deklaracije, a imenuje i razrešava predsednika i potpredsednika.

Skupština Zajednice bi, pored predsednika, trebalo da ima i najmanje dva potpredsednika. Članove Skupštine biraju članovi Skupština opština, koje su članice Zajednice.

Sedište bi trebalo da bude u Severnoj Mitrovici, jednoj od četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova.

Kada je reč o finansiranju, predviđeno je da Zajednica ima budžet sa kojim će raspolagati "odgovorno i transparentno", a precizira se i da mora da ima račun u nekoj banci sa licencom Centralne banke Kosova.

Zajednica može da se finansira iz sopstvenog budžeta, doprinosa svojih članica, centralnih institucija, donacija, kao i finansijskom podrškom drugih domaćih ili međunarodnih institucija, uključujući Srbiju.

Budžet i rashodi bi trebalo da budu pod nadzorom Evropske unije u periodu od pet godina.

Zajednicu bi trebalo da čine opštine sa srpskom većinom na Kosovu, kojih je trenutno deset: Gračanica, Štrpci, Parteš-Pasjane, Ranilug, Klokot, Novo Brdo, Severna Mitrovica, Leposavić, Zvečan i Zubin Potok, a ako želi, može da joj se priključi i bilo koja druga opština na Kosovu.

Pored toga što je napisano da Zajednica neće biti treći nivo vlasti, akcenat se stavlja i na pitanje upravljanja obrazovnim i zdravstvenim institucijama na Kosovu.

Te institucije su gotovo jedine koje nikada nisu bile integrisane u kosovski sistem, odnosno sve obrazovne institucije u srpskim sredinama na Kosovu rade u srpskom sistemu pod okriljem Ministarstva obrazovanja Vlade Srbije, a tu spadaju predškolske ustanove, osnovne i srednje škole, kao i Univerzitet sa sedištem u Severnoj Mitrovici.

Kada je reč o zdravstvenim institucijama u srpskim sredinama na Kosovu, nadležno je Ministarstvo zdravlja Vlade Srbije. Pored Domova zdravlja ili lokalnih ambulanti, postoji i Kliničko bolnički centar u Gračanici kod Prištine i Severnoj Mitrovici, te Zdravstveni centar u Pasjanu, u regionu Pomoravlja.

Statut predviđa da te institucije postanu privatne pod okriljem Zajednice opština sa srpskom većinom, a da im Srbija pruža "finansijski doprinos".

Precizira se da bi obrazovne i zdravstvene institucije na Kosovu imale "status stranih, privatnih ustanova", a dobiće dozvole, odnosno licence za rad, u skladu sa važećim kosovskim zakonom.

"Nastavni plan i program uređuje se u skladu sa važećim zakonom", stoji u nacrtu statuta.

Postojao bi standard "izdavanja duplih diploma", kosovske i srpske diplome, koje bi priznavali i Kosovo i Srbije.

Nije, ipak, jasno kako bi u ovom slučaju izgledao obrazovni plan i program, imajući u vidu da Kosovo i Srbija imaju potpuno drugačija gledišta kada je u pitanju istorija ili geografija.

U nacrtu statuta se navodi i da obrazovne i zdravstvene institucije mogu da koriste prostorije čiju je izgradnju finansirala Srbija, ali da to neće ometati već postojeći kosovski obrazovni i zdravstveni sistem.

S druge strane, kaže se da će Zajednica imati punu nadležnost vezano za obrazovanje, što podrazumeva saradnju među članicama, predstavljanje obrazovne politike pred centralnim vlastima, da pruža pravnu i finansijsku podršku svojim članicama, da pruža savete centralnim vlastima oko srpskog nastavnog plana i programa u vezi regulisanja zakona Kosova i da pruža savete oko izmena i dopuna zakona o obrazovanju.

Gotovo iste nadležnosti bi Zajednica trebalo da ima i u oblasti zdravstva, odnosno trebalo bi da olakšava saradnju među članicama oko unapređenja primarnog i sekundarnog zdravstva, da predstavlja zdravstvenu i socijalnu politiku pred centralnim vlastima, da finansira infrastrukturne projekte, opremu i drugi medicinski materijal, da finansira ili prikuplja sredstva za socijalnu pomoć.

Zajednica bi, prema nacrtu statuta, trebalo da promoviše i štiti prava svojih članica u oblasti kulture, jezika i religije, što, pored ostalog, znači finansiranje projekata vezanih za kulturno nasleđe u okviru "administrativnih granica" Zajednice, kao i održavanje i rehabilitaciju kulturnog nasleđa.

Zajednica bi trebalo da ima punu nadležnost na lokalnom nivou kada je u pitanju ekonomski razvoj, a puna nadležnost na lokalnom nivou je predviđena i za urbano i ruralno prostorno planiranje.

U nacrtu statuta se pominje i povratak na Kosovo, u skladu sa Uredbom o povratku raseljenih lica iz 2018. i važećim zakonima.

Uredba predviđa izgradnju stambenih jedinica za povratnike i interno raseljena lica, za čiju imovinu se proceni da je značajno ili potpuno oštećena. Oni u teškoj kategoriji dobijaju građevinski materijal i pomoć za zapošljavanje, a onima u srednjoj kategoriji sleduje građevinski materijal ili paket pomoći, zavisno od broja članova. (kraj) is/mk