Imajući u vidu obimnu agendu koja čeka sledeću srpsku vladu, opozicija bi mogla da odigra značajnu ulogu u ostvarivanju mnogih od ovih ciljeva ukoliko bi prihvatila konstruktivniji pristup. Uostalom, to je suština demokratije, smatra premijerka.

Brnabić je podsetila da su 17. decembra 2023. godine održani vanredni parlamentarni i lokalni izbori, "kao direktan odgovor na zahteve srpske opozicije".

Opoziciona kampanja se fokusirala na vređanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a ne na nuđenje bilo kakve vizije, ciljeva ili ideologije, predočila je Brnabić i konstatovala da ni same stranke opozicije nisu razumele da takva kampanja ne može da donese pobedu.

Otuda je došla tvrdnja opozicije o "fantomskim glasačima", koja sugeriše da Srpska napredna stranka registruje "lažne birače" i premešta birače van Beograda, kako bi objasnila svoj poraz, napisala je premijerka.

Opozicioni političari su tražili vanredne izbore, a ipak su oni ti koji su eksplicitno saopštili međunarodnim posmatračima izbora - pre dana glasanja - da neće priznati ishod, tvrdi Brnabić i navodi da je "činjenica da je sa ukupno 5.587 prisutnih posmatrača" izborni proces bio podvrgnut intenzivnoj kontroli bez presedana.

Od 2019. godine, institucionalna saradnja Vlade Srbije sa Kancelarijom za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) dovela je do značajnog napretka u izbornim reformama, smatra ona.

Prema rečima Brnabić, do sada je u potpunosti sprovedeno 14 preporuka ODIHR, još 14 "uglavnom sprovedeno i 29 delimično".

Brnabić je u tekstu istakla i da je "izborna transparentnost" poboljšana kroz e-Uprave formiranjem Jedinstvenog biračkog spiska 2012. godine, njegova integracija sa matičnim knjigama građana 2019. godine, veb stranice za verifikaciju birača 2020. godine i kroz redovno ažuriranja od 2021.

Ona je ukazala da je u svojoj Preliminarnoj izbornoj izjavi međunarodna izborna posmatračka misija ODIHR pozitivno ocenila proces glasanja na 93 odsto od 1.220 biračkih mesta koje je posmatrala.

Misija je identifikovala samo 13 ozbiljnih nepravilnosti, a na samo 1,07 odsto uočenih biračkih mesta, i pohvalila poboljšanu komunikaciju i transparentnost Republičke izborne komisije (RIK), istakla je Brnabić.

Broj pritužbi podnetih posle izbornog dana, takođe, ide u prilog ovom trendu, rekla je ona i navela da je na decembarskim izborima zabeležen veći broj pritužbi u skladu sa prethodnim izborima - 165 pritužbi u poređenju sa 110 koje je RIK dobio posle parlamentarnih izbora 2022. godine.

Istovremeno, navela je Brnabić, na lokalnim izborima u Beogradu zabeležen je primetan pad na samo 22 žalbe, što je znatno manje od 528 koliko je primljeno 2022. godine.

Brnabić je ocenila i da je Vlada Srbije napravila korake ka slobodi medija, usvajanjem "ambicioznog seta medijskih zakona".

Da bi se nastavio rad na evropskim integracijama, nedvosmislenom prioritetu nove administracije, ključno je efikasno formiranje nove Vlade Srbije, najavila je ona i istakla da će i nastavak dijaloga o normalizaciji odnosa sa Prištinom biti glavni fokus, posebno imajući u vidu nedavnu odluku Beograda o omogućavanju slobode kretanja vozilima sa registarskim tablicama RKS.

Nova vlada će morati da se fokusira na diversifikaciju izvora energije, da istrajava na vitalnim reformama vladavine prava, uključujući dalju saradnju sa ODIHR i OEBS, zaključila je Brnabić. (kraj) vbr/ivt