Bacanje hrane sve veći problem

17:33 18. 01. 2024. FoNet | Sofija Vukajlović

BEOGRAD - Tačan podatak o količini hrane koja se baca u Srbiji ne postoji, a još nije izvesno da li će država donatore hrane osoboditi poreza na dodatnu vrednost (PDV), rečeno je danas na predstavljanju analize pravnog okvira u odnosu na zahteve Evropske unije u oblasti doniranja hrane i sprečavanja otpada od hrane.

Viši savetnik Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede Snežana Savčić Petrić izjavila je da postoje samo procene da se u Srbiji baci od 267.000 do 900.000 tona hrane godišnje.

Govoreći o mogućnosti da se ukine plaćanje PDV kompanijama koje doniraju hranu, Snežana Savčić Petrić je rekla da su predstavnici Ministarstva finansija "tvrd orah" i da se ne odazivaju na pozive na sastanke.

To je zato što i dalje nemamo uspostavljen sistem, a ni nadležna tela kakva vode takve projekte. Otpad od hrane nam uopšte nije ubačen u zakon i planske dokumente vezane, navela je Snežana Savčić Petrić.

Ona je izjavila da još nije utvrđeno ko će biti koordinaciono telo za merenje otpada od hrane i sprečavanje njegovog nastajanja.

Ekspertkinja i konsultantkinja na PLAC III projektu Marija Batinić Sermek, rekla je da je problem doniranja hrane i otpada od hrane prilično neregulisan i u EU.

Marija Batinić Sermek je izjavila da istraživanja pokazuju da trećina proizvedene hrane na globalnom nivou završi na otpadu, a da je to četvrtina poljoprivredne proizvodnje.

Imamo veliki problem da se hrana baca, dok sa druge strane imamo skoro 700 miliona gladnih i gotovo 800 miliona neuhranjenih ljudi na svetu, rekla je Marija Batinić Sermek, uz podatak da je četvrtina stanovnika EU socijalno ugrožena.

"Otpad od hrane ima političku, etičku i socijalnu dimenzuju. Iz tih razloga EU nastoji da se smanji otpad od hrane", navela je Marija Batinić Sermek.

Ona je izjavila da su domaćinstva najveći proizvođači otpada od hrane i da se baci otprilike oko 70 kilograma hrane po članu domaćinstva na godišnjem nivou.

Marija Batinić Sermek je rekla da EU radi na tome da zakonski uokviri donaciju hrane pred istek roka i da se pored oznake "najbolje koristiti do" uvede oznaka do kada je krajnji rok upotrebe hrane bez zdravstvenih rizika.

Srbija bi prvo morala da utvrdi kakve su njene specifičnosti, gde se hrane najviše baca i, u skladu sa tim, da dalje deluje, poručila je Marija Batinić Sermek.

Ona je izjavila da EU nastoji da napravi sisteme koji će umanjiti bacanje hrane i da se Brisel obavezao da do 2030. godine prepolovi bacanje hrane. (kraj) drp/sv/mk

Share: