"Mere su postavljene kako bi se kosovske vlasti motivisale da rade na deeskalaciji. Naravno, sve što se dešava na terenu, što ima negativan uticaj na napore za deeskalaciju, beleži se i uključuje u izveštaj", izjavio je Stano.

Prema dobro obaveštenim evropskim izvorima, izveštaj Borelja trebalo bi da bude okončan najkasnije do kraja maja. Očekivalo se da će sadržati preporuku za ukidanje mera, a jedina nepoznata je bila da li će one biti ukinute potpuno ili postepeno.

Prema tim izvorima, operacija Kosovske policije na severu dovela je do odlaganja finalizacije izveštaja, kako bi i te akcije kosovskih vlasti bile uzete u obzir.

Većina zemalja članica Evropske unije, krajem aprila, odmah nakon održavanja glasanja za opoziv gradonačelnika u opštinama na severu Kosova, izjasnila se bila za ukidanje mera protiv Prištine. To je i bio razlog za to što su od šefa evropske diplomatije zatražili da pripremi izveštaj kako bi njegove preporuke u tom dokumentu poslužile kao osnova za vraćanje tog pitanja na dnevni red i razmatranje mogućnosti ukidanja mera.

EU je uvela kaznene mere prema Kosovu u junu 2023. godine, nakon nasilja krajem maja te godine na severu, kada su izabrani gradonačelnici albanske nacionalnosti ušli u opštinske zgrade i preuzeli dužnost.

Oni su izabrani na izborima u aprilu 2023, pošto su Srbi napustili kosovske institucije krajem 2022. godine, u znak nezadovoljstva odlukom o registarskim tablicama Vlade Kosova.

Izbore u aprilu 2023. godine bojkotovala je Srpska lista i lokalno srpsko stanovništvo.

Situacija je eskalirala 29. maja u Zvečanu, posle sukoba demonstranata i pripadnika KFOR. (kraj) vem/mk