Francuska krajnje desničarska stranka Nacionalno okupljanje (RN) ima vodeću poziciju u istraživanju javnog mnjenja objavljenom danas, a Alternativa za Nemačku (AfD) u sličnom istraživanju je zauzela drugo mesto, javlja Radio Slobodna Evropa.

U oba slučaja krajnje desne partije vode ispred vladajućih partija u Nemačkoj i Francuskoj, dve najuticajnije članice Evropske unije (EU), a istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je krajnja desnica na putu da pobedi u još nekoliko članica EU na izborima 6. i 9. juna.

Za glavnog kandidata francuske RN Žordan Bardela glasalo bi 32,5 anketiranih, dok je Valeri Aje , saveznica centrističkog predsednika Emanuela Makrona na drugom mestu sa 16 odsto, a sledi je kandidat socijalista Rafael Gluksman s 13 odsto.

Tradicionalna desna stranka Republikanci, koja je u opoziciji, ispod je cenzusa od pet odsto za ulazak u Evropski parlament.

Namere glasača su, međutim, i dalje "veoma nestabilne", odnosno "svaki treći glasač bi ipak mogao da se pred izbore predomisli, posebno na levici", saopštio je Institut Elabe, koji je sproveo ankete za BFMTV i nedeljnik Tribjun dimanš.

AfD u Nemačkoj i dalje zauzima drugo mesto u anketama uprkos nedavnim ozbiljnim skandalima, pokazalo je novo istraživanje Instituta Insa za tabloid Bild am zontag.

Ako bi evropski izbori bili održani danas, AfD bi dobila 16 odsto glasova, ispred Socijaldemokratske partije (SPD) kancelara Olafa Šolca koja ima 14 odsto.

Rezultat AfD-a je smanjen za jedan odsto u odnosu na istraživanje Inse pre nedelju dana.

Nemački konzervativni savez Demohrićanske unije (CDU) i Hrišćansko-socijalne unije Bavarske (CSU) vodi u anketi sa 29 odsto, dok su koalicioni partneri SPD-a Zeleni i Partija slobodnih demokrata (FDP) na 13 i četiri odsto.

AfD je bio potresen kontroverzama poslednjih nedelja, a vodećem kandidatu te stranke za evropske izbore Maksimilijanu Krahu zabranjeno je da daje javne izjave pošto je rekao da nisu svi članovi nacističkih SS paravojnih snaga bili kriminalci.

Drugi kandidat te stranke na evropskim izborima Petr Bistron takođe se povukao iz kampanje pošto je policija pretresla njegovu kuću u Berlinu u istrazi za pranje novca, mito i navoda o vezama s proruskim mrežama. Pored toga, nemačka policija je u aprilu uhapsila Krahovog bivšeg pomoćnika Điana Guoa zbog sumnje za špijunažu. Krah ga je otpustio nakon optužbi da je njegov saradnik u parlamentu špijunirao za Kinu.

Građani 27 država EU treba da biraju novi Evropski parlament od 6. do 9. juna. Glasanje počinje u Holandiji u četvrtak, mada će većina zemalja izbore održati u nedelju. (kraj) vem/mk