Kako prenosi Juropijen Vestern Balkans, Uredba kojom se uspostavlja Instrument za reforme i rast za Zapadni Balkan stupila je na snagu 24. maja, od kada teče rok od tri meseca za podnošenje Reformskih agendi – spiska mera koje će svaka država morati da ispuni da bi dobila novac iz tog Instrumenta.

Uredbom Evropske unije su predviđene dve milijarde evra bespovratnih sredstava i četiri milijarde u kreditima za period od 2024. do 2027. Ta sredstva biće raspoređena na Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju proporcionalno njihovom broju stanovnika i veličini ekonomije.

Prema Uredbi, nakon što podnese Reformsku agendu, država može da zatraži isplatu sedam odsto ukupno predviđenih sredstava unapred. Nakon toga će se isplate vršiti u redovnim terminima, dva puta godišnje. Kako je portalu EWB potvrđeno iz Evropske komisije, prve isplate se očekuju do kraja ove godine, ako države ispune neophodne uslove, ali stručnjaci nisu sigurni koliko će se strogo ocenjivati ispunjavanje tih uslova.

Kako se navodi u Uredbi Evropske unije, dva puta godišnje primaoci sredstava će podnositi zahtev za isplatu na osnovu ispunjenih koraka predviđenih u Reformskoj agendi.

Potom će Evropska komisija da oceni da li primalac ispunjava dva opšta preduslova. Prvi glasi da će “primalac da se pridržava i poštuje efektivne demokratske mehanizme, uključujući višepartijski parlamentarni sistem, slobodne i poštene izbore, medijski pluralizam, nezavisno sudstvo i vladavinu prava i da će garantovati poštovanje svih ljudskih prava, uključujući i prava manjina”.

Za Srbiju i Kosovo postoji, pored ovog opšteg, i zaseban preduslov, a to je da se “konstruktivno angažuju u procesu normalizacije odnosa, uz merljiv napredak i opipljive rezultate”.

Osim toga, opšti preduslovi za isplatu sredstava su makrofinansijska stabilnost, dobro upravljanje javnim finansijama, transparentnost i nadzor nad državnim budžetom.

Ako su ovi preduslovi ispunjeni, Komisija će oceniti da li je primalac sredstava ispunio konkretne mere iz Reformske agende, za koje će biti postavljeni rokovi i od kojih će zavisiti sredstava dva puta godišnje.

Ukoliko Evropska komisija ustanovi da neki uslovi nisu ispunjeni, neće isplatiti sredstva koja su vezana za njih. Ako država primalac posle određenog vremena ne ispuni ove uslove, ukupna svota koja joj je namenjena biće smanjena.

Reformske agende sadržaće mere koje ispunjavaju ciljeve Uredbe, a to su usklađivanje sa standardima Evropske unije u kontekstu proširenja, regionalna ekonomska integracija i saradnja na Zapadnom Balkanu, postepena integracija u tržište Evropske unije i konvergencija privrede primalaca pomoći sa privredom EU.

Prema Uredbi, Reformske agende države primaoci sredstava moraju da se sastave u konsultaciji sa društvenim partnerima i organizacijama civilnog društva.

Reformska agenda koju Srbija treba da se pošalje Evropskoj komisiji do kraja avgusta još nije dostupna široj javnosti, što je slučaj i sa većinom drugih zemalja u regionu. Vlada Crne Gore, s druge strane, objavila je krajem juna nacrt Reformske agende koja sadrži 32 mere, podeljene u četiri oblasti.

Oblasti koje pokriva nacrt Reformske agende Crne Gore su poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora, digitalna i zelena tranzijcija, razvoj ljudskog kapitala i vladavina prava.

U oblasti vladavine prava u crnogorskoj Reformskoj agendi nalaze se, između ostalog, primena preporuka ODIHR za unapređenje izbornih uslova, kao i efikasno sprovođenje zakondavstva za borbu protiv korupcije.

Već u toku pripreme ovog instrumenta su se javile zabrinutosti da se uslovi neće dosledno primenjivati. U tekstu objavljenom na portalu EWB u martu, stručnjaci za Zapadni Balkan ukazali su na mišljenje Evropskog revizorskog suda, prema kojem postoji rizik da uslovi neće biti dovoljno ambiciozni, niti da će moći precizno da se mere.

Viši analitičar Evropske inicijative za stabilnost iz Berlina Adnan Ćerimagić ukazuje za EWB da je teško proceniti koliko će Komisija biti fleksibilna u tumačenju uslova, jer je proces sastavljanja reformi nedovoljno transparentan.

“Pošto je Komisija pokušala da predstavi celu stvar kao značajno sredstvo za podsticanje reformi u regionu, moramo da se strpimo, sačekamo i nadamo se da nisu preterali”, rekao je Ćerimagić. (Kraj) is/bdr