Stanje vladavine prava u Srbiji se značajno pogoršalo, ali Evropska komisija pred tim zatvara oči, što je sramno, kaže bivši direktor za Zapadni Balkan u komisiji Pjer Mirel.

Nezavisna ekspertska misija sa mandatom EU da oceni vladavinu prava mogla bi da pomogne u slučaju Srbije, smatra Rajnhard Pribe, koji je bio na čelu slične misije u Severnoj Makedoniji.

Pred poslanicima Evropskog parlamenta našao se nedavno nacrt godišnjeg izveštaja o Srbiji koji je predstavio hrvatski poslanik iz redova socijalista i demokrata Tonino Picula. To je prvi dokument neke od evropskih institucija u kojima se zauzima jasan stav prema tekućim studentskim i građanskim protestima u Srbiji i oštro kritikuju neki potezi srpskih vlasti.

“Snažno osuđujemo neutemeljene tvrdnje srpskih vlasti da su zemlje članice EU upletene u organizaciju studentskih protesta kako bi pokrenuli “obojenu revoluciju”, stoji u Piculinom nacrtu u kojem se osuđuju i nasilni napadi protiv “mirnih demonstranata”.

Sličan ton imala je i nedavna vanredna debata Evropskog parlamenta o “političkoj krizi u Srbiji”. Kritike vlasti i podršku zahtevima studenata izrazila je većina govornika, pre svega iz redova socijalista, liberala, zelenih, pa i Narodnih stranaka, dok je podrška vlastima stigla uglavnom iz redova krajnje desnice i grupe Patrioti.

S druge strane, Evropska komisija i zemlje članice EU ostaju vrlo diplomatske i neutralne u svojim reakcijama. Uz poneku indirektnu, uvijenu, kritiku vlasti, glavna poruka komesarke za proširenje Marte Kos bila je poziv na “inkluzivni dijalog svih činioca u društvu”.

Dok bira reči o političkoj krizi, EU je skinula sa dnevnog reda dalji napredak u pregovorima sa Srbijom. Posle neuspelog pokušaja otvaranja klastera 3 u decembru, nema nagoveštaja da će to pitanje uskoro biti ponovo na agendi u Briselu

Picula smatra da je EU izabrala poziciju “čekaj i posmatraj”, jer je i dalje nesigurna u kojem pravcu bi mogli da se razviju protesti i šta je alternativa režimu Aleksandra Vučića.

“Pozicija EU nije ujednačena. Evropski parlament kao političko telo je vrlo jasan u svojim stavovima, dok Evropska komisija i Evropski savet imaju potrebu za unutrašnjim konsenzusom i dogovorom pre nego što izađu u javnost, a taj konsenzus nije uvek lako postići”, navodi Picula.

Ipak, u slučaju političke krize u Gruziji, Evropska komisija nije oklevala da stane na stranu demonstranata i osudi vlasti za izbornu krađu. Kad je reč o Srbiji, takve reakcije nema, a mnogi posmatrači, uključujući i ljude na ulicama u Srbiji, imaju utisak da je EU na strani režima.

Još jedna razlika u odnosu na Gruziju je to što na protestima u Srbii nema evropskih zastava. Nikola Burazer iz Centra za savremenu politiku to objašnjava taktičkom odlukom studenata, koji ne žele da budu povezani ni sa jednim spoljnim faktorom.

"Drugi razlog je rašireno nepoverenje prema EU. Postoji percepcija medju mladim ljudima da je EU na neki način saveznik srpske vlade i da je podržava. Ne kažem da je to tačno, ali to je ono što mnogi misle", objašnjava Burazer.

Dok se oni bore za evropske vrednosti u praksi, imaju utisak da je EU saučesnik srpske vlade u narušavanju njihovih sloboda i prava. , ukazao je on i napomenuo da je to veliko upozorenje za EU da bi mogla da izgubi najiskrenije evropski orijentisani deo društva.

I neki bivši zvaničnici Evropske komisije koji su bili zaduženi za politiku proširenja slažu se da EU treba da promeni svoj pristup prema Srbiji.

Pjer Mirel, bivši direktor za Zapadni Balkan u Evropskoj komisiji je oštar u svojoj kritici, koji smatra da Evropska komisija ne radi ono što bi trebalo da radi u Srbji i usuđuje se da kaže da je to sramno.

Postoji očigledna degradacija vladavine prava poslednjih godina, ali EU ulepšava na neki način poziciju srpske vlade. U svojim izveštajima konstatuje da nema napretka u borbi protiv korupcije, nezavisnosti pravosuđa, slobodi medija. U isto vreme predsednica Evropske komisije u Beogradu čestita predsedniku Srbije na napretku u vladavini prava, podseća Mirel.

Razlog za ovakav pristup vidi u geopolitici i takozvanoj stabilokratiji. Evopske vlade procenujuju da je Srbija važna u kontekstu regiona, ali i u odnosima sa Moskvom, ocenjuje Mirel i upozorava da sadašnji odnos sa Vučićem održava lažnu percepciju stabilnosti na oba fronta.

Veteran politike proširenja se pita kako građani Srbije mogu da razumeju paradoksalnu situaciju u kojoj im iz Brisela govore o napretku, dok oni u svojim životima vide primere zloupotrebe javnih fondova i korupcije

“Paradoksalno je da građani koji se pobunili na ulicama Beograda brane evropske vrednosti više nego sama EU. Poruka Evrope treba da bude povratak na osnove vladavine prava i poglavlja 23 i 24. Kao neko ko je dugo radio na Srbiji, žalim zbog sadašnjeg pristupa komisije”, naglašava Mirel

Rajnhard Pribe, jos jedan bivši direktor za Zapadni Balkan u Evropskoj komisiji, bio je 2015 i 2017 godine na čelu nezavisne grupe eksperata koja je sprovela reviziju stanja vladavine prava u Severnoj Makedoniji.

Slični izveštaji napravljeni su i u Bosni Hercegovini. Smatra se da je Pribeov izveštaj, nastao na zahtev Evropske komisije pomogao da se pronađe izlaz iz velike političke i institucionalne krize u Severnoj Makedoniji .

U slučaju Srbije, takav pozitivan primer uticaja EU na vladavinu prava na postoji. Naprotiv, svi parametri pokazuju stagnaciju, ili nazadovanje; uprkos 10 godina pregovora o članstvu.

Pribe ne veruje da je EU odustala od insistiranja na evropskim vrednostima u zemljama kandidatima, ali smatra da poruke moraju biti mnogo jasnje.

“Kada se tokom pristupanja suoči sa određenim događajima koji znače da vladavina prava i demokratija nisu u potpunosti poštovani, EU treba da bude jasna i snažna u poruci. Ne treba da govori suviše diplomatski o problemima, već da bude otvorena, kada je to neophodno, u interesu zemlje o kojoj je reč”, poručuje Pribe.

Mirel i Pribe su saglasni da bi nezavisna ekspertska misija, po modelu Pribeovog izveštaja, mogla da pomogne i u slučaju krize u Srbiji

“Naš izveštaj u Severnoj Makedonoji je svakako povećao svest o problemima, iako nije pomogao da se reše svi problemi. To je povezano i sa promenom kulture i drugim stvarima. Verujem da bi u slučaju Srbije takav izveštaj mogao da bude od koristi i pomoći, ali nije na meni da odlučujem, ni da radim na tom izveštaju”, kaže Pribe.

“Grupa nezavisnih eksperata i pravnika iz zemalja članica bi trebalo da napravi izveštaj. Nezavisna revizija stanja pravosuđa, korupcije i medija bi pokazala da su reforme potpuno nedovoljne, a dala bi i mapu puta šta činiti ako vlada zaista želi da pristupi EU", smatra Mirel.

Kao i bivši evropski zvaničnici, predstavnici civilnog drustva, proevropske političke partije i građani pozivaju na jasnu i snažnu poruku Evrope, u skladu sa proklamovanim vrednostima.

U međuvremenu, borba za vladavinu prava se iz pristupnog procesa preselila na ulice gradova u Srbiji. (kraj) def