"Kada je reč o velikim krizama, Evropa uvek nađe veliki odgovor - znamo to iz doba pandemije, rata protiv Ukrajine, klimatsku krizu, energetsku krizu. Evropa izlazi veća i jača iz svake krize", poručila je Fon der Lajen i dodala da je Evropa ostala ujedinjena kada je reč o pomoći Ukrajini.

Ona je rekla da Evropa tri godine pokazuje jedinstvo da odbrani suverenitet Ukrajine i da su skoro svi uveli sankcije Rusiji i da te mere pogađaju Moskvu.

"Spremni smo da uradimo još da dovedemo Putina za pregovarački sto. Želimo mir i zato radimo na novim sankcijama koje će se odnositi na Severni tok", rekla je Fon der Lajen i dodala da će se deo sankcija odnositi na finansijski sektor.

Ona je rekla da su danas u Tirani i da grade zajedničku budućnost i da se to radi i kroz Plan rasta za Zapadni Balkan.

Nemački kancelar Fridrih Merc istakao je da Evropa mora nastaviti da pruža snažnu podršku Ukrajini - kako ekonomsku, tako i vojnu.

On je rekao da je činjenica da se ruska i ukrajinska strana sastaju posle tri i po godine mali, ali pozitivan signal, da se mora još učiniti na diplomatskom planu, ali da se ne sme dovesti u pitanje da li su spremni da daju vojnu podršku Ukrajini.

Merc je istakao da moraju da pričaju o odbrani Evrope, ali ne samo o novcu, već i o efikasnosti.

Britanski premijer Kir Starmer rekao je da je ovo krucijalni momenat za Evropu, istakavši da ako Rusija ne dolazi za pregovarački sto sa Ukrajinom, predsednik Rusije Vladimir Putin mora da "plati cenu".

Starmer je istakao da Putin nije ozbiljan kada se priča o miru i da Rusija "igra igre".

Predsednik Francuske Emanuele Makron rekao je da pretnja rata i podela koja je udarila u Evropu preti jedinstvu i da je tu reč o ruskoj agresiji na Ukrajinu, izrazivši nadu da će se izboriti pravedni mir za Ukrajinu.

Govoreći o geopolitičkoj bezbednosti, Makron je pomenuo Jermeniju i Azerbejdžan, Gazu i pitanje Beograda i Prištine, ali bez ulaženja u detalje.

Tokom prve sesije govorio je i predsednik Turske Režep Tajip Erdogan. (kraj) vbr/and/mk