BEOGRAD -
Najavljena prodaja JAT Tehnike, čiji je trenutni vlasnik češka firma Avia Prime A.S, mogla bi biti stopirana na osnovu sudskog spora koji je pokrenuo manjinski akcionar te češke kompanije i bivši direktor JAT Tehnike Pjotr Kačor, tvrdeći za portal nedeljnika Radar da za tu transakciju nije pribavljena neophodna korporativna saglasnost.
Iako je krajem 2025. godine najavljeno da će privatna firma Avio Network iz Beograda postati novi vlasnik JAT Tehnike, manjinski akcionar Avia Prime, u kojoj većinski udeo od 72 odsto ima Hartenberg Holding, koji kontroliše češki premijer Andrej Babiš, pokrenuo je sudski spor da bi zaustavio tu transakciju vrednu 31 milion evra.
Za prodaju je neophodna i saglasnost Komisije za zaštitu konkurencije, kao što je bila potrebna i pre šest godina, kada je Avia Prime za 10,3 miliona evra kupila do tada državno preduzeće za popravku i održavanje vazduhoplova iz Surčina.
Kačor tvrdi za Radar da je zabrinut za JAT Tehniku i zbog reputacionog rizika koji nosi prodaja Avio Networku, čiji su kredibilitet češki mediji doveli ovih dana u sumnju povodom transakcija robe dvostruke namene i potencijalne izloženosti sankcijama SAD i Velike Britanije.
Prema navodima čeških medija, jedini vlasnik firme Avio Network je „kontroverzni“ slovenački biznismen Aleš Luci koji ima još nekoliko kompanija, uključujući i Avio Chem, koju je Britanija krajem 2023. stavila na listu za sankcije, jer je izvozila delove i opremu za avione ruskim preduzećima, nakon ruske agresije na Ukrajinu. Iako je Luci, nakon sankcija, vlasništvo u Avio Chem formalno prebacio na saradnika, američke vlasti su i Avio Chem i Avio Network označile kao povezana preduzeća, što potvrđuje i to što obe posluju u okviru istog kompleksa, na beogradskom aerodromu.
Prema rečima Kačora, zabrinut je za JAT tehniku, čiji je bio generalni direktor od 2020. do 2024. godine, iz više razloga.
Najpre, kako je naveo, Hartenberg Holding je strukturisao prodaju JAT Tehnike pre svega u svom interesu, bez odgovarajućeg uvažavanja njene više od sto godina duge istorije, dugoročnog razvoja i visokostručnih zaposlenih.
Kačor je naveo da je Hartenberg Holding i ranije primenjivao nepoštene tržišne prakse, pa je svojevremeno tako "preuzeo kontrolu nad Adria Tehnikom, drugom kompanijom iz grupe, po ceni koja je predstavljala tek delić njene realne tržišne vrednosti".
Kačor navodi i da Avio Network nije adekvatan dugoročni partner za JAT Tehniku, jer su prihodi te firme u 2024. bili 13 puta manji od prihoda JAT Tehnike, što otvara ozbiljna pitanja u vezi sa njenim realnim kapacitetima i finansijskom snagom.
Osim toga, medijski navodi o vezama Avio Networka sa transakcijama robe dvostruke namene, kao i o potencijalnoj izloženosti sankcijama SAD i Britanije, predstavljaju reputacioni rizik u visoko regulisanom vazduhoplovnom sektoru, istakao je Kačor.
Povodom sudskog spora koji je pokrenuo, Kačor je naveo da je pre svega reč o češkom korporativnom pravu.
"JAT Tehnika je jedna od ključnih imovina našeg zajedničkog preduzeća sa Hartenbergom. U skladu sa češkim Zakonom o privrednim društvima, ovakva prodaja zahteva odobrenje Skupštine uz saglasnost svih akcionara zajedničkog preduzeća. Takva saglasnost nikada nije data, a ugovor o kupoprodaji udela potpisan je bez mog znanja i pristanka. Bez ovih korporativnih saglasnosti očekujem da sud proglasi celu transakciju ništavom“, poručio je Kačor.
Prema njegovim rečima, kao manjinski akcionar je imao pravo preče kupovine, ali mu nije dostavljena "potpuna i proverljiva ponuda, niti je obaveštenje dostavljeno u propisanoj formi", čime mu je faktički onemogućeno da ostvari to pravo.
Kačor je istakao da je do kraja 2024. godine JAT Tehnika ostvarivala "veoma snažne finansijske rezultate, uz konstantan rast iz godine u godinu", ali je Hartenberg Holding tokom 2024. godine "razbio Avia Prime grupu" i primorao ga da se povuče sa funkcije.
Prema njegovim rečima, JAT Tehnika pod novim rukovodstvom "ne samo da nije iskoristila povoljne tržišne okolnosti", već je "značajno preokrenula ranije uspostavljenu putanju rasta“.
U JAT tehnici, inače, simbolični vlasnički udeo - manji od 0,7 odsto, imaju i Grad Beograd i opštine Stara Pazova, Ruma, Bogatić i Inđija. Na kraju 2024. godine ta firma je imala više od 600 zaposlenih i prihod veći od 37 miliona evra. (kraj) vem/mk
 i Igor Anic (PCB 1 Studio Photogenic, Goran Đukanović 1.jpg "Saradnja sa EBRD")
