Parlament smatra da je mnogo manja cena koja će se platiti prijemom novih članica EU, nego njihovim ostankom van bloka i stvaranjem rizika geopolitičkih sivih zona koje bi bile podložne stranom uticaju, navodi se u saopštenju EP.

U izveštaju se navodi da su Crna Gora i Albanija već postavile ambiciozni cilj da svoje pregovore završe do kraja 2026. godine, odnosno 2027. godine, pa bi EU trebalo da ih ohrabri da svoj cilj potkrepe opipljivim reformama.

Poslanici su pozvali i da otvaranje pregovaračkih klastera sa Ukrajinom i Moldavijom.

U izveštaju se napominje da proces pristupanja mora biti zasnovan na zaslugama, da nijedna država ne treba da bude tretirana kao "deo paketa", niti može biti prečica kada se radi o evropskim vrednostima i osnovnim principima.

Vladavina prava, demokratske reforme, sloboda medija, manjinska prava, nezavisnost pravosuđa i borba protiv korupcije moraju ostati vodeći principi proširenja EU, zajedno sa održivom podrškom civilnom društvu, ističe se u usvojenom izveštaju.

Usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU je ključni indikator geostrateške orijentacije zemlje kandidata, ali poslanici Evropskog parlamenta konstatuju da je najveće demokratsko nazadovanje u onim državama kandidatima koje imaju nanjižu stopu usklađivanja sa spoljnom politikom Unije ili je proces pristupanja efektivno zaustavljen.

Parlamentarci su primili k znanju povećanu podršku na Islandu za pristupanje EU, pozdravljajući inicijative za jačanje saradnje Grenlanda i EU.

Evroparlamentarci pozivaju na stroži monitoring reformi u zemljama kandidatima, posebno onih koji se tiču klastera koji se bave "osnovama" i da se pojača podrška proevropskom civilnom društvu koje je predano neophodnim reformama i evropskim vrednostima, dodaje se u izveštaju koji je usvojen sa 385 glasova "za", 147 protiv, dok 98 poslanika nije glasalo. (kraj) vbr/ivt/dj