Iako su joj pojedini lekari saopštili da su terapijske mogućnosti iscrpljene, ona nije želela da prihvati da je to kraj. Presudan savet dobila je od doktorke koja je bila uključena u njeno lečenje u Srbiji.

„Rekla mi je: ‘Ako neko može da vas operiše, to je profesor Valter Klepetko. Pronađite ga na sajtu, brzo odgovara pacijentima i radi operacije koje drugi smatraju nemogućim’, priseća se pacijentkinja iz mesta na istoku Srbije. 

Priznaje da je sa velikim strahom kontaktirala profesora Klepetka, jednog od najpoznatijih evropskih torakalnih hirurga.

„Plašila sam se da će mi reći da je slučaj beznadežan. Znala sam kakvu reputaciju ima i kakve je sve komplikovane operacije radio. Međutim, već sutradan me je pozvao. Rekao je: ‘Dođite u nedelju. U ponedeljak radimo skener, u utorak operaciju'. Nisam mogla da verujem“, dodala je sa osmehom.

Prema njenim rečima, nije bilo priče da će nešto "možda pokušati", već je od prvog razgovora postojala strategija lečenja.

Prva operacija obavljena je ubrzo po dolasku u Austriju, a pacijentkinja je svega šest dana kasnije mogla da napusti bolnicu i danas se uspešno oporavlja.

„Godinama sam živela sa saznanjem da su metastaze tu. Kada mi je profesor rekao da više nema vidljive bolesti, nisam mogla da poverujem. Ni danas mi to nije sasvim stvarno“, istakla je.

Profesor Valter Klepetko objašnjava da je pacijentkinja prethodno operisala karcinom debelog creva, dok su metastaze na plućima godinama lečene sistemskim terapijama i radioterapijom.
"Tokom četiri godine metastaze su uglavnom bile stabilne, ali nisu nestajale. Vremenom je jedna od njih na desnom plućnom krilu postajala sve veća i počela da zahvata vitalne strukture grudnog koša“, kaže Klepetko.

Prema njegovim rečima, detaljna dijagnostika pokazala je da pacijentkinja ima dovoljno očuvanu plućnu funkciju da bi mogla da podnese izuzetno zahtevnu operaciju.„

"Najpre smo uklonili veliki deo tumora sa desne strane uz složenu rekonstrukciju bronha i krvnih sudova. Tokom oporavka otkrivena je pojedinačna metastaza na mozgu, koja je takođe tretirana. Nakon toga vratila se na drugu operaciju, ovog puta levog plućnog krila. Danas, koliko nam je poznato, nema vidljivih tumorskih ćelija“, zadovoljan je istaknuti stručnjak.

Klepetko naglašava da u medicini nikada ne postoje apsolutne garancije, ali da je postignut rezultat koji su mnogi smatrali nemogućim.

„To je bio slučaj koji su mnoge kolege ocenile kao nerešiv. Upravo zbog toga ovakvi ishodi imaju posebnu vrednost", istakao je on.

Prema rečima stručnjaka i rukovodstva Wiener Privatklinik, sve veći broj pacijenata iz Srbije traži drugo mišljenje ili terapije koje im nisu dostupne u domaćem zdravstvenom sistemu.

Onkolog i medicinski direktor klinike Kristof Zelinski smatra da u Srbiji najveći problem predstavlja ograničena dostupnost najsavremenijih lekova.

„Moje kolege u Srbiji veoma dobro poznaju moderne terapije i rade po međunarodnim standardima. Problem nije znanje, već dostupnost. Postoje lekovi za koje znamo da mogu da produže ili spasu život, ali pacijenti često ne mogu da ih dobiju ili ih dobijaju veoma kasno i ograničeno“, navodi Zelinski, dodajući da razume frustriranost svojih kolega. 
Prema njegovim rečima, u Austriji se novi lekovi nakon odobrenja Evropske agencije za lekove uvode u praksu za približno sto dana, dok u pojedinim zemljama centralne i istočne Evrope pacijenti na njih čekaju godinama.

„Ne nudimo lažnu nadu. Kada procenimo da postoji mogućnost lečenja, nudimo najmoderniju dijagnostiku, molekularna testiranja, tečne biopsije i personalizovane terapije. I kod metastatske bolesti često postoje opcije koje vredi razmotriti", ističe Zelinksi, napominjući da u kompleksnim dijagnostikama i intervencijama učestvuju i roboti, a stručnjacima je, kako bi bili što efikasniji, od pomoći i veštačka inteligencija.

Jedna od karakteristika Wiener Privatklinik jeste organizacija lečenja u veoma kratkim rokovima.
Pacijenti koji dolaze iz inostranstva najpre dobijaju svog koordinatora slučaja koji organizuje komunikaciju sa lekarima, prikupljanje dokumentacije i pregled svih nalaza.

Takođe, stručnjaci te ustanove insistiraju na reviziji prethodnih lekarskih tvrdnji i traže drugo mišljenje pre donošenja konačne odluke o terapiji.

Generalni direktor Tomas Peter Ebm smatra da su usluge njegove klinike pristupačne i pacijentima iz Srbije.

Dodaje da cilj nije da se uzme novac i da se pacijentima obeća nemoguće.

"Ne želimo da prodajemo snove. Želimo da budemo potpuno iskreni prema pacijentima i njihovim porodicama. Ukoliko postoji rešenje, reći ćemo ga. Ukoliko ne postoji, bićemo jednako otvoreni“, poručio je.

U toj klinici ističu i da se dijagnostičke procedure, poput CT-a i magnetne rezonance, na koje se u mnogim sistemima čeka nedeljama ili mesecima, organizuju u roku od nekoliko dana.

Deo tima priznatih stručnjaka Wiener Privatklinik čine i gastroenterološki hirurg profesor Sebastijan Šopman, kardio-onkolog profesorka Juta Bergler-Klajn, urolog profesor Georg Šacl, kao i stručnjak za rekonstruktivnu hirurgiju doktor Robert Šmidhamer.

Pored onkologije, u klinici se leče pacijenti iz oblasti kardiologije, vaskularne medicine, ortopedije, traumatologije, gastroenterologije, urologije, ginekologije i rekonstruktivne hirurgije.

Za pacijentkinju iz Srbije, međutim, najmanje važno je bilo ime inovativne tehnike njenog lečenja.

„Najteže je kada vas neko pogleda i kaže: ‘Žao mi je’. Tada se osećate samo kao broj. Ovde sam prvi put imala osećaj da se neko zaista bori za moj život. Zato bih svakome poručila da nikada ne odustaje i da uvek traži drugo stručno mišljenje. Nekada ono može da promeni sve", poručuje pacijentkinja koja nastavlja život zahvaljujujući stručnjacima u Wiener Privatklinik. (kraj) vem/bom/mk