Učestvujući na panelu „Fiskalna politika i finansiranje održivog razvoja“ u okviru 21. Svetskog kongresa ekonomista, Mali je kazao da je dobra fiskalna politika glavni alat za postizanje stabilnosti u kriznim vremenima, odnosno ključni instrument koji svaka vlada treba da ima kako bi se pozabavila problemima i izazovima, saopštilo je Ministarstvo finansija.

Zahvaljujući fiskalnoj otpornosti, Srbija ima skoro pet milijardi evra na računu i uvek može brzo da reaguje ukoliko je to potrebno, kazao je Mali, podsetivši da je Srbija 2020. godine, kada se dogodila pandemija korona virusa, bila prva zemlja u kontinentalnoj Evropi koja je obezbedila besplatno sve četiri vakcine građanima, kao i da je istovremeno podržala ekonomiju milijardama evra i tako spasila mala preduzeća i zaposlenost.

"Kada se desio sukob u Ukrajini 2022. godine ponovo smo reagovali odgovorno i uspeli smo da obezbedimo energetsku bezbednost za celu zemlju, za preduzeća, ali i za domaćinstva, čime smo ponovo pokazala koliko smo otporni. I uspeli smo to da uradimo instrumentima koji su nam bili na raspolaganju", rekao je Mali.

Prema njegovim rečima, ključ je održati makroekonomsku stabilnost, obratiti pažnju na deficite, ali i nastaviti rast.

„To je preduslov za povećanje životnog standarda, za povećanje plata, penzija i svega ostalog što ide uz to. Ali istovremeno, možemo, kao vlada, kroz fiskalne instrumente, da se pozabavimo izazovima“, rekao je Mali, navedeno je u saopštenju.

Navodeći da vlade moraju da razmisle o tome kako da se pozabave energetskim potencijalom i krizom koja predstoji zbog napretka i veće potražnje za energijom, koja u isto vreme mora biti "zelena", Mali je poručio da stoga ne treba razgovarati samo o fiskalnoj stabilnosti, već i o otpornosti.

Prema njegovim rečima, treba se zapitati koja bi bila alternativa u slučaju velike krize.

Mali je rekao da je pitanje od milion dolara kako fiskalna pravila i održivost kombinovati u situacijama kada su ekonomiji potrebna velika početna ulaganja, na primer u borbi sa klimatskim promenama i da li se onda pomešani signali šalju javnosti i tržištima.

„Dve su stvari ključne kada se govori o fiskalnim pravilima i fiskalnoj politici uopšte. Jedna je odgovornost, a druga je kredibilitet. Odgovornost u smislu usvajanja fiskalnih pravila, koja zatim možete primeniti, ali i kredibilitet u pridržavanju tih fiskalnih pravila i njihovoj primeni na savršen način“, rekao je Mali.

On je naveo da se ne bi složio u vezi sa popuštanjem fiskalnih pravila.

„Nažalost, privremeno popuštanje fiskalnih pravila postalo je pravilo, i ona su nastavila da se popuštaju dugo vremena, dovodeći tako posebno zapadne ekonomije u poziciju da imaju visok nivo deficita, visok odnos javnog duga prema BDP, uz istovremeno veoma niske stope rasta" naveo je Mali i dodao da je to jednačina sa tri nepoznate koju je veoma teško rešiti barem na kraći rok.

Mali je naglasio da čvrsto veruje u fiskalna pravila.

„Usvojili smo veoma stroga fiskalna pravila, na osnovu smernica MMF-a, i što se nas tiče, zaista pokušavamo da ih se pridržavamo i budemo odgovorni prema građanima s jedne strane, a s druge strane, gradeći kredibilitet kod investicione zajednice", rekao je Mali.

Prema njegovim rečima, kada je Srbija usvojila fiskalna pravila i kada su tržišta videla da se ona sprovode, dobijen je investicioni kreditni rejting.

„Ne kažem da je to jedini razlog, već da je to bio deo slagalice koji smo morali da dodamo ukupnoj slici Srbije kao zemlje sa investicionim kreditnim rejtingom koja zaista ima i vodi veoma odgovornu fiskalnu politiku", rekao je Mali.

Dodao je da se ne radi uvek samo o poređenju nivoa deficita, već i o kvalitetu tih deficita, jer ako se višak novca ulaže u tekuću potrošnju, to je problem, ali ako se ulaže u kapitalne izdatke, infrastrukturu, inovacije, energetsku bezbednost, klimatske promene - to je druga priča.

„Srbija ulaže 6,7 procenata svog BDP u kapitalne izdatke. Prošle godine je bilo 7,4, a pre 12, 13, 14 godina bilo je oko 2,5 ili tri procenta. I dalje, naš deficit nikada ne prelazi tri procenta, što je nivo deficita koji nam omogućava da kontinuirano smanjujemo odnos javnog duga i BDP", dodao je Mali, ukazujući i na ulaganje u infrastrukturu.

Mali je uoči 21. Svetskog kongresa Međunarodnog ekonomskog udruženja objavio naučnu monografiju "Stabilnost i održivost" u kojoj je ukazao da je stabilnost najvažniji preduslov da država može da reaguje i odgovori na sve potencijalne šokove.

Kako je naveo, u knjizi kroz 14 naučnih radova analizira kako odgovorna fiskalna politika, makroekonomska stabilnost i institucionalne reforme mogu da budu osnova dugoročnog i održivog razvoja.

Na panelu su govorili i glavni ekonomista za Evropu u Mastercard Economics Institute Natalija Lehmanova i regionalni predstavnik za Zapadni Balkan u MMF Sebastijan Sosa, koji je kazao da je Srbija u poslednjih deset godina izgradila snažne fiskalne rezerve.

"Javni dug Srbije sada je ispod 45 odsto BDP, a pre 10, 15 godina bio je veći od 60, 65 odsto“, rekao je Sosa.

Svetski kongres ekonomista traje do 26. juna, a okuplja više od hiljadu učesnika iz 80 zemalja. (Kraj) vem