Nemačka i Izrael su pregovore počeli posle napada Rusije na Ukrajinu februara prošle godine. Odbor za budžet i odbranu Bundestaga su posao, procenjen na 3,5 milijardi dolara, odobrili u junu. Poslednji uslov bila je saglasnost SAD.

Sporazum krajem godine treba da potpišu ministarstva odbrane dve zemlje i Izrael spejs indastris (Israel Aerospace Industries), naveo je jedan portparol izraelske vlade.

Nemačka će nabavku isplatiti iz specijalnog fonda za vojsku. Fond sa 100 milijardi evra formirala je vlada kancelara Olafa Šolca (Scholz) brzo po početku ukrajinskog rata.

Zajednički projekat Izraela i SAD - zato je odobrenje Vašingtona bilo neophodno - sistem Erou 3 je u stanju da presreće napadačke balističke projektile u više slojeva odbrane, a prvi je na visini većoj od 100 kilometara.

Protivraketni sistem "može da zaštiti građane u celoj Nemačkoj, ali može biti i mobilan," rekao je u Tel Avivu Moše Patel, zadužen za raketnu odbranu u izraelskom ministarstvu odbrane.

Očekuje se da će sistem u Nemačkoj biti operativan do kraja 2025. Na inicijativu Berlina, Erou 3 će biti integralni deo evropske raketne odbrane.

"Sistem će biti operativan do kraja 2025. i, na našu inicijative, biće deo zajedničkog štita evropske vazdušne odbrane," rekla je predsednica odbora Bundestaga za odbranu Mari-Agnes Štrak-Cimerman (Marie Zimmermann).

"Sistem je prvi koji može da deluje u stratosferi," rekla je političarka liberalne FDP. "Doprineće da Nemačka i njeni susedi budu bezbedniji."

Međutim, francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) izgleda nije bio oduševljen, jer je primetio da odluka o nabavci neevropskog sistema za odbranu negativno deluje na evropsku vojnu industriju i može da okrnji evropski suverrenitet.

Makron je dodao da za sve ključne elemente vazdušne zaštite postoje evropska rešenja. (kraj( dep/dj