Tog 22. novembra 1963. godine, kada je ispaljen prvi hitac na konvoj koji je prolazio kroz Dalas u Teksasu, predsednik SAD Džon F. Kenedi uhvatio se za vrat, a nekoliko sekundi kasnije, pošto ga je pogodio drugi, smrtonosni hitac, glava mu je odletela u nazad.

Nacionalni arhiv SAD decembra 2022. godine objavio je 13.173 dokumenta o ubistvu Kendija, posle sličnog poteza Trampove administracije 2017. godine.

To znači da je 97 odsto dokumenata o tom ubistvu sada dostupno javnosti, ali spekulacije o motivu Kenedija verovatno će se nastaviti i narednih decenija.

Snimak je omogućio mnogima da posumnjaju u zvaničnu verziju, da je ubica Li Harvi Osvald delovao sam.

Takozvana Vorenova komisija, koja je zvanično istraživala okolnosti Kenedijeve smrti, zaključila je da je tada 24-godišnji bivši marinac Osvald, iz obližnjeg skladišta školskih knjiga Teksasa ispalio tri hica od kojih su dva metka pogodila Kenedija.

Samo dva dana posle ubistva Kenedija, Osvalda je ubio vlasnik lokalnog noćnog kluba Džek Rubi – u podrumu stanice policije u Dalasu.

Vorenova komisija nije pronašla dokaze da je Rubi bio umešan u ubistvo JFK, niti da je ubistvo Osvalda bilo deo zataškavanja ubistva predsednika.

Dojče vele prenosi da će moguća uloga mafije u ubistvu predsednika biti tema i novog holivudskog filma "Atentat" (Assassination), koji će po scenariju dobitnika Pulicerove nagrade Dejvida Mameta režirati Beri Levinson.

"Atentat" je priča o tome kako je čikaški mafijaš Sem Đankana naredio da se Kenedi ubije zbog njegovog pokušaja da uništi organizovani kriminal, iako mu je mafija pomogla da se useli u Belu kuću.

Možda najpoznatija teorija o pozadini atentata na Kenedija istražena je u filmskom epu Olivera Stouna iz 1991. godine "JFK", u kojem glumac Kevin Kostner igra okružnog tužioca Nju Orleansa Džima Gerisona, koji pretpostavlja da je Osvald bio agent CIA kome je podmetnut atentat.

Stoun je 30 godina kasnije snimio i nastavak "JFK-revisted", ali ovaj put kao dokumentarni film.

Osvald je neko vreme boravio u SSSR, što je dovelo do spekulacija o uticaju Moskve, a ima i autora koji sumnjaju da je prste umešala Kuba, jer je Kenedi bio zainteresovan za svrgavanje komunističkog revolucionara Fidela Kastra.

Mnoge od knjiga i filmova posvećene američkom predsedniku objavljene su oko godišnjice Kenedijeve smrti, uključujući i knjigu Džeralda Poznera "Slučaj zatvoren" (1993) koja je objavljena 30 godina posle ubistva i koja zaključuje da je Li Harvi Osvald delovao sam. (kraj) mjj/ivt/dj