Ove godine u atmosferu biće ispušteno dodatnih 36,8 milijardi tona ugljen-dioksida, što je za 1,1 odsto više nego ranije, konstatuje se u izveštaju naučnika iz 90 različitih naučnih i obrazovnih institucija širom sveta čiji su nalazi prezentovani na ovogodišnjem samitu.

Ukoliko se tom zagađenju, koje je uzrokovano sagorevanjem fosilnih goriva u svetu, dodaju negativni efekti velikih šumskih pozara, nepropisna eksploatacija šuma i konverzija zemljišta ovogodišnje zagađenje atmosfere iznosiće 40,9 milijardi tona ugljen-dioksida, koji za razliku od drugih gasova, apsorbuje svu toplotu i onda je išpusta dodatno zagrejavajući planetu.

Nastavak trenda uvećanog zagađivanja ceo svet priblžava prelasku granice zagrevanja planete od 1,5 stepeni od početka industrijske revolucije pa do danas.

Ta temperaturna granica definisana je još 2015. godine Pariskim dogovorom koji su potpisali predstavnici 196 zemalja, ali je danas jasno da da će doći do masovnog kršenja tog dogovora izuzev ukoliko stepen zagađivanja ne bude opao za čitavih 43 odsto do kraja decenije, na čemu insistira Međunarodni panel naučnika za klimatske promene pri Ujedinjenim nacijama (IPCC).

Ipak pozitivna kretanja su primetna, jer će Kina, na koju otpada 31 odsto svetskog zagađivanja, značajno smanjiti količinu štetne emisije zahvaljujući velikom broju izgrađenih izvora obnovljive energije.

Evropa i Sjedinjene Američke Države na sličnom su putu uz napomenu da je 26 zemalja, koje učestvuju u zagađenju sa 28 odsto, već smanjuje upotrebu fosilnog goriva pa samim tim i emisiju štetnih gasova.

Većina tih zemalja su evropske zemlje gde je proteklih godina potrošnja uglja drastično umanjena.
(kraj) vip/kru/dj