"Srbija ne bi trebalo da propusti ovakvu diplomatsku šansu da bude predstavljena na najvišem državnom nivou učešćem predsednika Republike, a imajući u vidu njene dobre odnose i sa Moskvom i sa Kijevom, ali i poziciju Srbije o pitanjima poštovanja međunarodnog prava i Povelje UN", smatraju sagovornici Demostata iz diplomatskih krugova.

Oni navode da će akcenat biti na Povelji UN, poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta država članica, kao i da će samit doprineti konsolidaciji partnera zvaničnog Kijeva kada je reč o jačanju podrške Ukrajini, ali i pritisku na Rusiju što bi moglo da uključi pooštravanje i uvođenje novih sankcija.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i njegova švajcarska kolegnica Viola Amherd dogovorili su se da počnu pripreme za Mirovni samit na nivou šefova država i vlada u januaru ove godine. Tada je Amherd naglasila da "na kraju samita ne treba očekivati mirovni plan, već pokretanje mirovnog procesa".

Očekuje se da će na razgovore biti pozvano više od 100 nacionalnih delegacija, uključujući članice G7, BRIKS, ali i američki predsednik Džozef Bajden.

Tim povodom švajcarska vlada je saopštila da je prvi korak razvijanje "zajedničkog razumevanja među državama učesnicama u cilju postizanja sveobuhvatnog i trajnog mira u Ukrajini" u skladu sa međunarodnim pravom i Poveljom UN.

Kao deo priprema za mirovnu konferenciju švajcarska vlada obavila je razgovore sa državama članicama EU, ali i Kinom, Indijom, Južnom Afrikom, Brazilom, Etiopijom i Saudijskom Arabijom, navodi se u saopštenju.

Iako Rusija nije pozvana, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov sastao se sa zvaničnicima i diplomatama iz Švajcarske. Švajcarska vlada je saopštila da Rusija neće biti pozvana u ovoj fazi pregovora, ali je istakla da bi trebalo kasnije da bude uključena u proces.

I ukrajinska i ruska strana imaju svoje "crvene linije" kada je reč o postizanja sporazuma o okončanju ratnih sukoba. U novembru 2022. predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski predstavio je liderima zemalja G7 "Formulu mira" za obnavljanje bezbednosti Ukrajine i međunarodnog poretka koja ima 10 tačaka.

Te tačke su demilitarizacija Zaporoške nuklearne elektrane, nesmetan izvoz žitarica, energetska sigurnost, oslobađanje svih zatvorenika i deportovanih, primena Povelje UN i obnavljanje teritorije Ukrajine u skladu sa međunarodnim aktima, povlačenje ruskih trupa, osnivanje Specijalnog suda za zločine ruske agresije, ekocid, sprečavanje eskalacije, potvrda završetka rata potpisivanjem dokumenta.

S druge strane, ruski zahtevi uključuju demilitarizaciju i vojno neutralni status Ukrajine, ustupanje dela teritorije Rusiji.

Status ukrajinskih teritorija koje su ruske snage zauzele 2014. do sada je bio glavni kamen spoticanja za postizanje bilo kakvog mirovnog sporazuma. Ove godine navršava se 10 godina od Sporazuma iz Minska, dogovorenog pod pokroviteljstvom Nemačke, Francuske i OEBS za okončanje sukoba u Dombasu.

Stav Ukrajine je da će ovaj sukob okončati samo potpunim oslobađanjem od ruske okupacije i povratak međunarodno priznatih granica. Kijev je već upozorio da će svako kompromisno rešenje sa Rusijom podstaći na dalje otimanje teritorija i rušenje međunarodnog prava. (kraj) vbr/bdr