Presstup

PRESSTUP: Razgovori o medijskoj sceni Srbije

Proizvodnja konfuzije

01. 09. 2020. 13:01 | FoNet | Bojan Bednar

BEOGRAD - U Srbiji je izgrađen sistem zarobljenih medija, a na tržištu dominiraju država, javna preduzeća sa istaknutim partijskim kadrovima i vlasnici industrije oglašavanja, izjavila je FoNetu profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević, koja smatra da je to kreiralo ambijent u kojem mediji ne mogu da obavljaju osnovnu informativnu ulogu.

Srbija se od drugih zemalja u kojima se mediji zarobljavaju razlikuje po tome što je u njoj taj sistem koherentan, dok kod drugih postoji neka vrsta pluralizma, objasnila je Milivojević u serijalu razgovora Presstup .

Prema njenim rečima, u Srbiji je taj ambijent napravila vlast, a glavna posledica je oštra, vrlo neravnopravna i asimetrična polarizacija na medijskoj sceni.

"Ipak, ovo je 21.vek, i bez obzira na siloviti atak, ne mogu svi mediji da budu stavljeni pod jednu kapu", istakla je Milivojević.

Ona misli da su Regulatorno telo za elektronske medije (REM) i Radiotelevizija Srbije "dva najambicioznija projekta", ali ocenjuje da su to i "dva najveća promašaja ovdašnje transformacije medija".

Milivojević je REM uporedila sa saobraćajcem koji okreće glavu od raskrsnice "u kojoj se svako sa svakim sudara" i ukazala da regulator počinje da deluje u skladu sa "novom modom da se sve institucije parališu", a da se odlučivanje "koncentriše u ličnim rukama".

"Javni servis je neaktivno mesto u medijskom sistemu koji čuva centar od baš otvorene kompromitacije i agitacije za vlast, ali definiše tupi, nekritički pogled na svet", rekla je Milivojević, za koju je jedino pozitivno to što RTS "podseća da bi moglo biti i gore".

 Upitana o uticaju društvenih medija na informisanje, ona je predočila da se društvo u Srbiji bavi svojim "malim lokalnim problemom" i ne vidi da se svet mnogo menja.

To, međutim, vrlo dobro vidi vlast, koja je tokom predizborne kampanje pokazala da su "samo oni sposobni da prave svemirske kampanje sa nepostojećom publikom i mnogo ekrana", ilustrovala je Milivojević.

Kako je objasnila, pokazatelj značaja društvenih mreža vidi se u tome što "vodeći političari i vodeći mediji u Srbiji prave emisije u kojima direktno polemišu sa sadržajem na mrežama".

Uprkos tome što su mladi novinari zainteresovani, motivisani, posvećeni i pristojno obrazovani, ona je ocenila da u novinarstvo trenutno ulaze novinari koji su se profesionalno socijalizovali sa "normalnošću lažnih vesti, post-istinom i političarima u vodećim demokratskim zemljama koji otvoreno lažu".

Zato mlade novinare očekuje vrlo težak i komplikovan posao, jer je "prozvodnja konfuzije postala glavni posao mnogih medija", upozorila je Milivojević.

Ona predviđa da će informisanje u javnom interesu u budućnosti biti mnogo izazovnije, ali je uverena da u "profesionalnoj zajednici u Srbiji za to ima snage", ohrabrena što su mnogi mladi novinari pokrenuli različite inicijative i što su mnogi nagrađeni evropskim nagradama.

Na pitanje da li medije u Srbiji očekuje oslobađanje od politčkih i ekonomskih uticaja ili dodatni pritisak, Milivojević je odgovorila da nije sigurna da ima naznaka da stanje medija ide u dobrom pravcu. Za to su dokaz "poslednje afere u vezi sa medijima", dodala je ona i, kao primer, pomenula Telekom.

 Država, odnosno vlast, "na vreme se evakuiše u sigurno vlasništvo u medijima, iz koga je po zakonu trebalo da izađe", ukazala je Milivojević.

Ona misli da glavni motiv za to nije toliko direktno posedovanje medija, koliko zarobljavanje medija i spremnost da se uđe u "novi medijski domen", kao što su kablovski operateri i drugi "hibridni modeli" koji će se razviti.

"To je obespokojavajuće, jer na dugi rok diskredituje ideju o značaju medija, a omogućava i odstupnicu, kada jednom siđu s vlasti, da sebi obezbede mogućnost da utiču na medije drugim komercijalnim kanalima", zaključila je Milivojević. (kraj) zvs/bdb 

Share: