Oni su intelektualno očuvani tokom tog odrastanja, sve ono što vide u okruženju, taj strah, nekada i gađenje, i neprihvatanje, različite negativne reakcije, jer ljudi se, na prvo mestu boje ili im se ne dopada što vide. Vide dete u ranama, koje ima zavoje, koje neretko ima i rane na licu koje ne mogu da se pokriju. I šta se onda dešavalo? Da hodamo a onda neko sklanja dete da prođe, da prođemo.a ako negde sednemo odmah ustaje i odlazi sa detetom. Mwni kao roditelju koji je to proživeo nije strašno ali je njima strašno. izjava FoNetu majke mladića sa buloznom epidermolizom Snežane Janošević u okviru serijala razgovora Stigma