On je u serijalu razgovora In medias (p)ress ocenio da upravo zbog toga policija ne može da postupa po nekim prijavama.

Milić je podsetio da su novnari ranije podnosili veliki broj krivičnih prijava, ali da je tužilaštvo odbacivalo većinu prijava i da je zbog toga došlo do međusobnog nepoverenja tužilaca i novinara.

"Jedni su mislili da novinari namerno prijavljuju slučajeve da neke statistike budu što lošije, a novinari su mislili da država neće da uradi svoj posao i da ih zaštiti. Kroz rad Stalne radne grupe uspeli smo da objasnimo da se ne radi ni o jednom ni o drugom, već o nedostacima u zakonodavnom sistemu", rekao je Milić.

Govoreći o Javnoj raspravi o izmenama Krivičnog zakonika, on je konstatovao da je to bila šansa da novinarska i medijska udruženja izađu sa svojim predlozima koji imaj za cilj da situacije koje su za novinare ugrožavajuće postanu krivična dela koja će se goniti po službenoj dužnosti.

Upitan ko su najveći generatori pretnji novinarima, Milić je odgovorio da su to odavno političari, koji zapravo ne prete novinarima otvoreno, već imaju sofisticirane metode obračunavanja kojie se svode na neprijatne razgovore i osiono obraćanje.

Milić smatra da upravo takvo obraćanje političara motiviše ljude da na društenim mrežama prete novinarima.

On je predočio da je postojala Radna grupa za bezbednost novinara koju je osnovala Vlada Srbije i trebalo je da se bavi generisanjem pretnji političara, ali da je grupa rasformirana upravo kada je počela da se bavi tim problemom.

Na pitanje da li novinari često prijavljuju pretnje, Milić je uzvratio da postoji veliki broj novinara koji prijavljuju, ali da je znatno veći broj ugroženih novinarki, dodajući da je u najnovijem izveštaju Javnog tužilaštva zabeleženo da je većina pretnji bila na štetu novinarki.

Govoreći o ugroženosti novinarki, on je objasnio da novinarke i prezenterke koje su prepoznatljive često na društvenim mrežama dobijaju poruke seksističke sadržine, ali da one to ne prijavljuju, iako je reč o krivičnom delu. (kraj) zvs/sv