"Progon ljudi u tim propagandnim servisima, zapravo podseća na najcrnje režime koje smo imali u 20. veku, na nacionalsocionalizam i komunizam, kada su postojala glasila koja su proganjala ljude", izjavio je Cvijić u serijalu razgovora In medias (p)ress.

"Uostalom, u Nirnberškom procesu bilo je osuđenih i zbog takvih stvari, podsetio je on i ocenio da su danas ovde neki novinari samo srećom živi.

Za razliku od perioda kada su devedesetih godina novinari bili ubijani, sada imamo primere pokušaja ubistava, ukazao je on i pomenuo paljenje kuće novinara Milana Jovanovića.

Ukoliko nekome zapalite kuću, dok je on u kući i posle toga pucate da on ne može da izađe, za mene je to pokušaj ubistva, objasnio je Cvijić.

Prema njegovom mišljenju, taj slučaj je razrešen samo zahvaljujući tužiocu koji ga je vodio, ali i pritisku javnosti, velikim demonstracijama, kao i pritisku međunarodne zajednice.

"To je razlika u odnosu na devedesete, nemamo toliko ubistava novinara, nemamo ih za sada, ali imamo pokušaje, konstatovao je Cvijić.

Govoreći o novim mehanizmima pritiska na medije i novinare, Cvijić je ukazao na SLAPP tužbe koje su povezane sa "hobotnicom vlasti i institucija".

U slučajevima takvih tužbi, vlast direktno deluje na sudstvo promenom sastava sudskih veća koja odlučuju o sporovima protiv medija, pa se zbog toga dešavaju stvari koje su bile nezamislive.

Dešava se to da novinari KRIK budu kažnjeni zbog toga što su preneli nešto što je, kao dokaz, bilo izvedeno na samom suđenju, a tiče se predstavnika vlasti. Ovde je taj nastrani mehanizam vlasti prenet na sve, pa i na SLAPP tužbe koje su instrument, obrazložo je Cvijić.

Upitan da li se oseća ugroženim, on je odgovorio da se najugroženije osećao krajem devedesetih, ali da ga vreme u kojem trenutno radi izuzetno podseća na taj period.

Aktuelna vlast, koja je i tada bila na vlasti, usavršila je pritiske na novinare, ocenio je Cvijić i konstatovao da je režim došao do više nasilnih ideja nego devedesetih godina.

On misli da je period devedesetih bio brutalan, jer su novinari ubijani, ali da mehanizam danas funkcioniše tako da pravi konstantan pritisak koji utiče na sve sfere života.

Cvijić je naglasio da mediji koji se trude da rade profesionalno trpe i finansijske pritiske, jer se oglašivačima brani da se oglašavaju kod njih.

Imamo i ta nerazrešena policijska praćenja novinara, poput praćenja jedne novinarke, rekao je Cvijić i ukazao da i Bezbednosno informativna agencija (BIA) prati ljude koji se usuđuju da rade svoj posao.

Sve te službe sile su kao partijska policija upregnute da bi čuvale i pokrivale korupciju, rekao je on i primetio da centri moći sve više zaoštravaju retoriku otvorenim pretnjama i crtanjem meta.

Prema Cvijićevom viđenju, neki mehanizmi progona potiču od najviših predstavnika vlasti, a često i samog predsednika države i ljudi iz njegovog najbližeg okruženja.

"Oni pokrenu tu lavinu koja se nastavlja kroz propagandne servise, a nekada i kroz institucije", rekao je on i podsetio na slučajeve hapšenja novinara i pozivanja na saslušanja, jer su radili u interesu javnosti.

Službe koje bi trebalo da rade na zaštiti javnog interesa i slobodne reči sada rade u interesu propagande i laži, smatra Cvijić, koji ne prihvata tezu o polarizovanim medijima, jer ono što imamo u propagandnim servisima vlasti nisu mediji.

"Jedna stvar je kada vi napišete nešto što je netačno, a druga kada to namerno radite", precizirao je on, objašnjavajući da ne "možemo da govorimo o polarizaciji medija, jer oni isto tako lažno pokušavaju da predstave da postoje opozicioni mediji"

"Zaista ne znam da postoje opozicioni mediji. Nekada su postojali, ali ne znam da je bilo koja stranka ili grupacija stranaka danas pokrovitelj nekog medija", naglasio je Cvijić.

Kako je ocenio, najveći problem je što je medijska slika izvrnuta, jer se propagandni servisi na konkursima finansiraju iz džepova građana.

Na pitanje kako komentariše odbijanje predstavnika vlasti da govore za nepristrasne medije, Cvijić je odgovorio da je cilj vlasti neskriveno ubijanje bilo kakvog prostora za javni govor i debatu o bilo čemu.

On je ocenio da u javnom prostoru nedostaje debata i da su ljudi primorani da izađu na ulicu da bi se izborili za svoja prava, jer je javna debata ubijena.

To vlast radi namerno, jer ne želi da se suoči sa stvarnošću, izbegavajući profesionalne medije, već koristi samo usluge propagandnih servisa, zaključio je Cvijić. (kraj) zvs/sv