Ona je u serijalu razgovora In medias (p)ress objasnila da izveštavanje o femicidu, porodičnom i partnerskom nasilju ima "dve strane medalje", jer vesti ima, ali problematično ostaje pitanje šta se zapravo prenosi.

Njoj se čini da se greške u izveštavanju o nasilju nad ženama uglavnom ne dešavaju iz loše namere, ali da to nije od velike pomoći i da je neophodno raditi na edukaciji i razumevanju.

"Moramo da razumemo zašto nije dobro da se prenosi da se desio 'krvavi pir' i da je on nju ubio zato što je bio ljubomoran. Da ne stavimo u naslov da je voleo mnogo, ali je otkrio da ga vara, pa joj je presudio", obrazložila je Manojlović.

Takvim se izveštavanjem, prema njenom mišljenju, vrlo često i uglavnom nesvesno krivica prebacuje na žrtvu, neshvatajući da ne postoji ni jedan razlog da neko bude ubijen ili pretučen.

Upitana koje su najproblematičnije tačke kod izveštavanja o femicidu, porodičnom i partnerskom nasilju, Manojlović je odgovorila da ih ima mnogo i da su to uglavnom "bombastični naslovi" i otkrivanje identiteta žrtava.

Ona smatra da novinari još ne razumeju zašto nije dobro da objave ime i prezime žene koja je ubijena.

Pri tome uopšte ne razmišljaju da ta žena ima decu koja će biti stigmatizovana i zauvek obeležena kao ona deca čiji je otac ubio majku, naglasila je Manojlović.

Ona misli da objavljivanje identiteta žrtava femicida mora da bude odluka porodice, koja jedina može da odluči kome i kako će to da kaže.

Na pitanje gde vest o femicidu i nasilju prestaje da bude interes javnosti, Manojlović je uzvratila da je važno postaviti se u ulogu žrtve i zapitati se šta svako od nas ne bi voleo da o njemu bude objavljeno u medijima.

Ono što nije u interesu žrtve i njene porodice, nije ni u interesu javnosti, ocenila je Manojlović i dodala da to možda u praksi zvuči komplikovano, ali da je zapravo izuzetno jednostavno za primenu.

Na obukama koje drži u okviru grupe Novinarke protiv nasilja, dobija pitanja novinara pojedinih tabloida ko će da klikne na fotografiju koja nije senzacionalistička, na šta ona odgovara da ima mnogo vesti koje mogu da budu senzacija, ali da to nikako ne smeju da budu vesti o femicidu.

Prema njenom viđenju, senzacionalističko izveštavanje utiče i na žene koje trpe nasilje, jer su čitanjem takvih naslova dodatno obeshrabrene i uplašene da će biti tema za medije ukoliko prijave nasilje.

Ukoliko pišete o detaljima, držite ih u začaranom krugu da nikada ne prijave nasilje, što nekim nasilnicima postaje inspiracija, ukazala je Manojlović.

Grupa Novinarke protiv nasilja se zalaže za sprečavanje nasilja nad ženama i medijima organizuje obuke o odgovornom izveštavanju o femicidu, porodičnom, partnerskom i naselju nad ženama

Manojlović je bila sagovornica FoNeta povodom Međunarodne akcije "16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama". (kraj) zvs/sv