Govoreći u serijalu razgovora In medias (p)ress, ona je ocenila da medijima nedostaje kvalitet informacija koje su od javnog interesa i da ne ispunjavaju potrebe građana.

Prema njenom viđenju, polarizacija medijske scene proističe iz činjenice da vlast bira medije koje će da koristi isključivo za potrebe svoje propagande i promovisanja, a marginalizuje medije koji izveštavaju kritički i nezavisno su orijentisani.

Tačno se vidi razlika između medija koje vlast podržava novcem, ali i tako što predstavnici vlasti tim medijima daju izjave i medija koje ignoriše i uskraćuje im informacije i finansijska sredstva, objasnila je je Maksić, što ostavlja utisak raspolućene javnosti.

Kako je predočila, zbog takve atmosfere u medijima stiče se utisak da "ne delimo istu realnost".

Upitana o tehnološkim inovacijama u medijima, Maksić je odgovorila da su one deo većih globalnih pomeranja.

"U nekom smislu one jesu alat i za male medije i za demokratizaciju javnog govora, jer pružaju mogućnost da se publika pronađe u digitalnom prostoru i tamo gde su mediji zarobljeni", obrazložila je Maksić.

Prema nenom viđenju, tehnološke inovacije ipak su izazov za medije, jer zahtevaju resurse, vreme, znanje i novac.

Na pitanje da li inovacije mogu da utiču na plasman lažnih vesti, Maksić je uzvratila da pitanje otpornosti na dezinformacije ujedno i pitanje obrazovanja, kapaciteta i izloženosti određenoj vrsti sadržaja i da ne postoji "čarobno rešenje koje će da reši taj problem"

Maksić ističe da je neophodno insistirati na digitalnoj pismenosti da bi korisnici razumeli šta je novo informaciono okruženje i šta su njegova pravila i ograničenja.

Mi etiku moramo da promovišemo kad god je to moguće. Etička pravila služe i javnosti da reaguje kada su neka prava građana u medisjkom izveštavanju prekršena. Etika je i do sada služila da se dobri mediji odvoje od onih loših i to se vidi i kroz monitoringe Saveta za štampu, rekla je Maksić. (kraj) zvs/sv