Kako je izjavio FoNetu, on uglavnom nema problema sa potpisivanjem na taj način, ali je nekoliko puta bio u situaciji da mu službenici ne dozvole da koristi faksimil, već mu traže potpisivanje otiskom prsta.

To se najčešće događalo u pošti, kada su novi radnici u pitanju bez dovoljno iskustva i informacija da osobe koje, zbog hendikepa, nisu u mogućnosti da se samostalno potpišu, mogu iskoristiti faksimil.

Potpisivanje otiskom prsta je komplikovanije od potpisa faksimilom, ukazao je Selaković, jer taj proces zahteva više vremena.

Namoči se prst na sunđeru, koji je nakvašen mastilom i stavi otisak na papir, opisao je on i predočio da mu je to neprihvatljivo.

Selaković smatra da se postavlja pitanje koliko je, uslovno rečeno, ugrožen njegov lični integritet, jer se poistovećuje sa osobama koje su nepismene, pa se potpisuju na taj način.

Najveću svest o mogućnosti potpisivanja faksimilom imaju zaposleni u bankama, mada je imao problem u Sosijete ženeral banci pre nekoliko godina, gde nisu hteli da prihvate taj način potpisivanja.

“Ne znam šta je urađeno posle u toj banci, ali u istom tom periodu u Intesi i Unikredit banci su prihvatili", istakao je Selaković i ponovio da u pošti zavisi od zaposlenih, "negde hoće da prihvate, a negde neće”.

Prema njegovi rečima, ponekad osoba oštećenog vida ne želi da se potpiše otiskom prsta, ali i u toj situaciji postoji rešenje.

“Ukoliko osoba poseduje ta znanja i veštine, moguće je da se potpiše hemijskom olovkom, stavivši na papir samo inicijale”, rekao je Selaković.

Kako je razjasnio, najmanji je problem naučiti pokrete hemijskom da bi se ispisali inicijali, ali je osobama oštećenog vida problem da se potpišu punim imenom tako da to sve bude u istoj liniji, a da potpis ne pređe na druge delove teksta dokumenta.

On je ocenio da je do zloupotrebe samog potpisa faksimilom veoma teško doći, ali je ukazao na problem koji osobe oštećenog vida imaju sa pristupačnošču dokumenata koji se najčešće izdaju u papirnoj formi.

Osoba sa oštećenim vidom nema mogućnost da stekne uvid šta tu piše, osim ako joj neko ne pročita, pratilac ili službenik koji izdaje taj dokument, precizirao je Selaković.

Do sada, ipak, nije imao takav problem, budući da su mu dokument uglavnom čitali službenici, javni beležnik, bankari i drugi, dok u pošti, po pravilu, nema šta naročito da se čita, jer se većinom radi o uplatnicama. (kraj) zvs/kt