BEOGRAD -
Gradski prevoz nije dovoljno prilagođen potrebama osoba sa hendikepom, naročito onima koje ne mogu u potpunosti samostalno da se kreću i zato su izložene neprijatnim situacijama, izjavila je FoNetu studentkinja Filozofskog fakulteta Sofija Drašković.
"Dobar deo saobraćaja nije prilagođen, pogotovo nama koji se krećemo kolicima. Bez nečije pomoći, ne mogu da uđem u niskopodne tramvaje ili u autobuse koji nemaju stepenice. Ima ljudi koji to mogu, ali većina nas ne može", ukazala je Drašković.
Kako je objasnila, prevoz nije u ravni sa trotoarom, već je izdignt iznad nivoa trotoara, što predstavlja problem za kretanje kolicima.
Osobama koje ne mogu da se kreću samostalno, Beograd obezbeđuje gradski prevoz specijalnim autobusom, čiji je dolazak potrebno zakazati dan ranije, dodala je Drašković, koja je taj vid prevoza ocenila korektnim, jer poseduje odgovarajuće platforme ili rampe.
Prema njenim rečima, ponekada ipak dođe do nesporazuma, jer korisnici ne znaju uvek unapred kada će im tačno biti potreban prevoz, mada je dobro što imaju bar takvu opciju.
S druge strane, taksi vozila uopšte nisu prilagođena osobama koje su korisnici kolica, naglasila je ona i ilustrovala da je svojevremeno jedan taksista tražio da ga časti da bi je povezao, što joj je bilo veoma neprijatno.
Drašković, međutim, ističe da ima i dobrih ljudi koji rado ponude pomoć i priznaje da i učesnici u saobraćaju uglavnom imaju obzira za korisnike kolica,
Ukoliko je u autobusu zauzeto mesto za osobe sa invaliditetom, odmah se uprazni, pa tako, čak i u najvećim gužvama, Sofija uspeva da nađe mesto.
Same ulice su relativno pristupačne, konstatovala je Drašković, koja se često sama kolicima preveze od studentskg doma Mika Mitrović na Voždovcu do fakulteta u samom centru grada.
Prema njenom objašnjenju, ima nekih prečica ili podzemnih pešačkih prelaza gde ne može da prođe, ali su trotoari uglavnom pristupačni i prilagođeni.
Nasuprot tome, ona ne može da uđe u veliki broj kafea u centru grada, jer postoje stepenice na ulazu ili druge barijere.
Za predsednika Gradske organizacije slepih Beograda Nikolu Đorđevića poseban je problem, međutim, upravo kretanje na otvorenom prostoru, s obzirom na veliki broj barijera na kolovozima, trotoarima i pešačkim stazama.
Kako je predočio, zvučni semafori su različiti, neki imaju tastere koje treba pritisnuti, neki se uključuju sami, negde semafora i nema, i zato je slepih osoba malo na ulicama.
On smatra da je potrebna standardizacija zvučnih semafora i ukazuje da slepima i slabovidima poseban problem predstavlja to što su u Beogradu automobili parkirani "na sve strane", pa i na pešačkim stazama i ivičnjacima.
Kako je precizirao Đorđević, "tu su i različite žardinjere ili reklamni panoi koji se postavljaju ispred većine lokala u Beogradu".
Leti su problem i bašte ugostiteljskih objekata postavljene na staze za kretanje, napomenuo je on i ocenio da se u Beogradu, zbog svih tih barijera, svega desetak slepih osoba samostalno kreće ulicama grada.
U odnosu na 2.000 članova Gradske organizacije slepih Beograda, to je zaista malo, zaključio je Đorđević. (kraj) zvs/kt
Ovu specijalizovanu produkciju Novinske agencije FoNet podržava Švedska, u okviru programa Beogradske otvorene škole "Mladi i mediji za demokratski razvoj".
.jpg "Pojačana kontrola saobraćaja")
