Agencijski servisi
U svetu gde je sve obmana - pričati istinu je revolucionarni čin.
Džordž Orvel
KONTAKTIRAJTE NAS
Fonet - 2004 - 2024 - All rights reserved
Presstup
Preslikane devedesete
13:25 04. 08. 2020. FoNet | Bojan Bednar
BEOGRAD - Oštra podela na režimske i nezavisne medije i institucije, preslikala se iz devedesetih do danas, izjavila je FoNetu novinarka Antonela Riha, koja smatra da je to je očigledno jedini model za koji znaju Aleksandar Vučić i ova vlast.
Ona je u serijalu razgovora Presstup medijsku scenu opisala kao "vrlo jadnu" i primetila da se danas često poredi upravo sa devedesetim.
"Na kraju krajeva, i Aleksandar Vučić i njegova stranka, koja se tada drugačije zvala, upravo su u to vreme pekli zanat. On direktno od Šešelja i posmatrajući Miloševića", rekla je Riha.
S obzirom na to da sada postoje nezavisni onlajn mediji, istakla je ona, informacija ipak može da stigne do više građana, "osim ako im nisu isprani mozgovi" izveštavanjem Radiotelevizije Srbije (RTS) i Pinka.
Riha je ukzala da tržište "ne postoji", da mediji "jedva finansijski preživljavaju i pod stalnim su pritiskom", što može da se vidi i po pokretanju istrage Uprave za sprečavanje pranja novca "baš protiv nezavisnih medija".
Napominjući da je za stanje u državi "uvek najodgovornija vlast", ona je konstatovala da postoji i odgovornost novinara, "koji su u nekom trenutku prosto odustali od svoje profesije i pretvorili se u skutonoše vlasti".
Kako je objasnila, postoji "niz medija koji se samo tako zovu u Agenciji za privredne registre, a zapravo su glasila vlasti", koja je uspela da "usitni i razbije" medijsku scenu.
"Tu svako gleda svoj neki mali interes i, u tom smislu, zameram i profesiji i ljudima koji nisu na vreme shvatili da će se ponoviti devedesete", rekla je Riha.
Prema njenoj oceni, vanredno stanje će biti zapamćeno po zaključku Vlade o cenzuri i privođenju novinarke Ana Lalić.
Za nju su to "ključne stvari za razumevanje odnosa ove vlasti prema medijima i informacijama od javnog interesa", koje će "ostati zapisane u medijskoj istoriji Srbije".
Prema zapažanju Rihe, upadljivo je što je većina medija, "posebno režimskih", samo prenosila ono što govore funkcioneri i članovi Kriznog štaba, "takozvana struka".
Uz ocenu da je malo medija "produbljivalo teme", Riha je istakla da su nezavisni portali išli korak dalje, poput CINS-a sa pričom o respiratorima, ili KRIK-a, koji je pisao o lažnim vestima.
Na kraju se, podsetila je Riha, pojavio i tekst BIRN, zahvaljujući kojem su građani mogli da vide da "postoje dupli zvanični podaci, što je dovelo do tektonskog poremećaja kada je reč o koroni".
Tokom predizborne kampanje moglo se videti da je RTS, kako se izrazila, "odškrinula vrata za opoziciju", ali je to trajalo "kratko, koliko i kampanja".
Srpska napredna stranka, predočila je Riha, potpuno je ignorisala predizborne blokove u vestima, "što se do sada nije događalo", ali je "obilato koristila" početak Dnevnika RTS.
"U tih prvih 15 minuta svake večeri smo mogli da vidimo šta rade Aleksandar Vučić i vlast", precizirala je ona i konstatovala da su "zloupotrebili svoje funkcije maksimalno koliko su mogli".
Riha nije sigurna da ume da odgovori na pitanje kako su mediji izvešatavali tokom nedavnih protesta ispred Skupštine, jer je i sama odlazila na njih.
Pominjući N1, KRIK, Danas i Južne vesti, kao izvore informacija, Riha je ukazala da su ljudi tokom proteklih osam godina naučili "šta treba da gledaju i gde će naći tačne informacije".
Kako je precizirala, "to svakako nisu režimski mediji" i zbog toga ne može objektivno da oceni kako su oni izveštavali o protestima, jer se, "kao i mnogi građani, prilagodila da gleda ono što je tačno".
Podsećajući na pretnje novinarki Brankici Stanković zbog kojih je svojevremeno dobila zaštitu policije i na bombu postavljenu na prozor novinara Dejana Anastasijevića, ona je ocenila da se novinari tada "nisu baš nešto" pokazali kao solidarni.
"Propustili smo neke izuzetno bitne momente kada je reč o solidarnosti, probudli smo se kasno, nekako razjedinjeni", obrazložila je Riha.
Ona je apelovala na jačanje novinarske solidarnosti, svesna da se "neki i plaše" zbog usitnjenosti, nepostojanja tržišta i konstantnog targetiranja.
Riha je uverena da "jedino solidarnost može da pomogne da taj strah nestane, i da se mediji i novinari vrate svojoj ulozi koju moraju da imaju, da su u funkciji javnosti i sila za sebe".
Ona je istakla da u Srbiji postoje "veoma dobri" mediji koji rade po "najvišim profesionalnim standardima", ali da oni nisu najčitaniji i najgledaniji.
"Imamo fenomenalne mlade novinare, pametne, spremne da uče, i ovaj režim ne može baš sve da nas zgazi", zaključila je Riha. (kraj) zvs/bdb