Ona je u serijalu razgovora Stigma kazala da je razlog za to strah same žrtve, nesigurnost i teško dokazivanje mobinga, kao i strah od gubitka posla kako žrtve, tako i svedoka.

"U sudskom postupku jedno od sredstava dokazivanja može biti izjava svedoka, što je ujedno i najbolje dokazno sredstvo, kao i SMS i poruke elektronskom poštom, zatim snimci nadzornih kamera, ali nikako tajno snimanje, koje je nedozvoljeno", naglasila je Mančić Kaćurić.

Kako je napomenula, dokazi se dele na dve grupe, na dokaze ponašanja zlostavljača i dokaze koji se odnose na posledice nastale kao rezultat mobinga.

Mančić Kaćurić je objasnila da se pod mobingom podrazumeva zlostavljanje na radnom mestu.

Prema njenim rečima, "radi se o kontinuiranom psihičkom zlostavljanju, maltretiranju i ugnjetavanju zaposlenog.

To se, pre svega, ogleda u povredi časti, ugleda i dostojanstva jednog lica, koje za cilj ima da zlostavljano lice prekine radni odnos svojom voljom", precizirala je Mančić Kaćurić.

Ona je naglasila da mobing može sprovesti grupa ljudi ili pojedinac kod poslodavca, kao i odgovorno lice kod poslodavca ili poslodavac koji ima svojstvo fizičkog lica .

Kako je rekla, zlostavljanje na radu se dokazuje u zakonom utvrđenim i propisanim postupcima.

To može biti postupak zaštite od zlostavljanja kod poslodavca, kao i sudski postupak.

Razlika je u tome što se postupak kod poslodavca pokreće u roku od šest meseci od dana kada je poslednje zlostavljanje učinjeno i to se pokreće protiv osobe koja je zaposlena kod poslodavca.

Sa druge strane, sudski postupak se, takođe, pokreće u roku od šest meseci od dana kada je poslednje zlostavljanje učinjeno i ono se može pokrenuti protiv poslodavca sa svojstvom fizičkog lica, odgovornog lica kod poslodavca, kao i u slučaju kada zaposleni koji je žrtva zlostavljanja nije zadovoljan prethodnim internim postupkom.

Međutim, u tom slučaju, kako je kazala Mančić Kaćurić, postupak se pokreće u roku od 15 dana od dostavljanja izveštaja, odnosno odluke o rezultatu ishoda prethodnog postupka.

Iako je mobing teško dokaziv, zakon predviđa mogućnost da teret dokazivanja prelazi na poslodavca, ukoliko žrtva mobinga u postupku učini iole verovatnim da je do mobinga zaista i došlo, rekla je Mančić Kaćurić.

Kako je objasnila, to konkretno znači da poslodavac treba da dokaže da ponašanje koje žrtva doživljava kao mobing zapravo nije mobing, već da se radi o uobičajenom, normalnom i svakodnevnom ponašanju.

Prema tvrdnjama advokatice, zaposleni u toku samog postupka, kao i nakon njega, uživa određenu zakonsku zaštitu.

Među merama se može naći udaljavanje zaposlenog koji se tereti za zlostavljanje iz radne okoline ili njegovo slanje na prinudno plaćeno odsustvo dok se postupak kod poslodavca za zaštitu zaposlenog ne okonča.

Mančić Kaćurić je rekla da privremene mere određuje sud, kako po predlogu stranke, tako i po službenoj dužnosti, ukoliko smatra da će doći do nenadoknadive štete ili da postoji ozbiljna opasnost po zdravlje zaposlenog.

U tim situacijama, kako je istakla, sud može odrediti privremenu meru zabrane prilaženja.

Kada se okonča postupak i kada se mobing utvrdi, u odluci organa sadržane su mere koje se odnose na naknadu materijalne ili nematerijalne štete, mere koje se odnose na saniranje posledica i one koje se odnose na zabranu daljeg nastavljanja mobingovanja.

"Još jedna od mera koja može pružiti satisfakciju žrtvi koja je preživela zlostavljanje jeste i objavljivanje presude", zaključila je Mančić Kaćurić. (kraj) zvs/kt/dj