Prema njenim rečima, postoje dve vrste stigmatizacije, unutrašnja, gde neka osoba sama sebe stigmatizuje, zbog čega se oseća neadekvatno i prazno, i spoljašnja, u kojoj osobi stigmu nameće društvo.

Stigmatizacija muškaraca, njihovih osećanja i psihičkog stanja počinje u detinjstvu, a pojačava se kroz školovanje i kasnije adolescenciju, ukazala je Milenković.

Naročit uticaj imaju vršnjačke grupe koje dodatno nameću osećaj sramote, ukoliko se neki dečak otvori i pokaže svoja osećanja.

Milenković je ukazala na trend u Srbiji da mladi do svoje 30. godine ostaju u primarnim porodicama, što utiče na njihovo samopouzdanje.

“Zamislite jednog dečaka, sutra adolescenta, koji treba da se oseća kao alfa-mužjak, jer se takva poruka šalje, i treba da dovede devojku kući. To ga verovatno čini manje muškarcem”, objasnila je Milenković.

Takva situacija može uticati na mladog muškarca da se povuče i da njegov potencijal ličnosti ne može da dođe do izražaja, predočila je ona i napomenula da se na Zapadu deca rano osamostaljuju i već sa 15 ili 16 godina odlaze od kuće.

Kod nas je situacija drugačija, patrijarhat je više izražen, mada se situacija malo menja nabolje, ocenila je Milenković.

Ona smatra da su muškarci u Srbiji u rascepu između zaostavštine patrijarhata da moraju biti alfa-muškarci, voditi računa o svojoj porodici i doprinositi, ali da se od njih, sa druge strane, očekuju osećajnost i razumevanje za supruge i decu.

“Onda ni ne mogu da se snađu koja je njihova uloga, a poruke su različite”, precizirala je Milenković i negirala mišljenja da je depresija ženska bolest, zbog kojih su muškarci često stigmatizovani.

“Žena koja je depresivna odlazi kod psihijalta, jer ima problem i oseća se tužno, dok će muškarac pribegavati i nekim drugim metodama, poseže za alkoholom, psihoaktivnim supstancama i prebrzom vožnjom kolima”, ukazala je Milenković.

Kod takvog pacijenta, prema njenom viđenju, postoji dvostruki problem, kako ga izvući iz bolesti zavisnosti , ali i lečiti depresiju.

Muškarci više reaguju telesno, kod njih problemi utiču na rad srca, želuca ili izazivaju čir na dvanaestopalačnom crevu, baš zato što osećanja nisu verbalizovana, naglasila je Milenković.

Kako je konstatovala, zbog stigmatizacije teme mentalnog zdravlja u porodici, mnogi muškarci nikada ne potraže pomoć.

“Ako neko od članova porodice ima mentalnih problema, teško je govoriti o tome naročito u manjim sredinama. To je gore nego da neko ima malignu bolest”, smatra Milenković.

Sa druge strane, muškarac često ne nailazi na razumevanje ni kod partnera i sopstvene dece, ali ni na radnom mestu.

Srpsko društvo još nije sposobno da razume da ljudi uopšte, a naročito muškarci, imaju mentalne probleme, zaključila je Milenković. (kraj) zvs/kt/dj