Kako je naglasila, zbog toga je potreban rad sa samom decom, roditeljima, ali i sa institucijama.

“Ako to dete dođe u školu i nema nikakvu podršku za nastavak školovanja, nego je već etiketiranao i sklonjeno sa strane, to dete nema ni motivaciju, ni dalju želju da nastavi školovanje i ne vidi neku budućnost u tome, naročito ako je već stavljeno u neke radne pozicije”, ukazala je Koko.

Kao još jedan od razloga zašto mladi Romi rano napuštaju školovanje, ona je pomenulai i rane brakove.

Prema njenim rečima, rani brakovi među Romima od školovanja češće udalje devojčice, dok dečaci nastavljaju školovanje, uprkos braku i deci.

Rešenje vidi u prevenciji, jer je bolje preduprediti probleme, nego rešavati njihove posledice.

Govoreći o zalaganju institucija za poboljšanje položaja Roma i njihovo obrazovanje, Koko je naglasila da se institucije bore onoliko koliko se aktivisti i romska zajednica sami izbore za to.

Kao primere dobre prakse, ona je navela afirmativne mere za Rome i Romkinje, ali i pedagoške asistente koji dosta pomažu u obrazovanju Roma.

Koko je podsetila i na mentorski program Fondacije za obrazovanje Roma, kroz koji je prošlo više od 2.000 učenika.

Rezultat tog rada je znatno smanjena stopa napuštanja školovanja, istakla je Koko.

Ona je naglasila značaj dodatne edukacije zaposlenih u školskom sistemu o tome kako se boriti sa rizicima koje nosi nedolazak Roma u školu i poručila da se to mora prijaviti na vreme.

“Čini mi se da je u protekloj deceniji dosta toga urađeno što se tiče dodatne edukacije nastavnika i učitelja”, rekla je Koko.

Ona smatra da ima mnogo motivisanih nastavnika, koji žele da rade sa decom iz ugroženih grupa i da je potrebno nastaviti rad sa njima.

Savetuje da motivisani nastavnici dalje utiču na svoje kolege kako bi se došlo do “nekog nivoa normalnosti za sve učenike i romsku populaciju”. (kraj) zvs/kt/dj