Nedostatak regulacije rada u ovom domenu nije nešto što karakteriše samo Srbiju, naglasio je on i dodao da nigde u svetu, osim u Kataru, nema precizno definisanih granica za prekid radova u slučaju visokih temperatura.

Naš Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu jasno kaže da je poslodavac odgovoran za bezbedan i zdrav rad zaposlenih u smislu procene rizika na radu, što podrazumeva i sagledavanje radnog ambijenta u kojem oni rade, objasnio je Dimitrijević.

Prema njegovim rečima, u uslovima visokih temperatura problem više nije samo rad na otvorenom, već i u zatvorenim prostorijama.

Naveo je primer novoizgrađenih hala napravljenih od takvog materijala da je unutar njih vrlo teško regulisati temperaturu ventilacijom ili klima uređajem.

Dimitrijević podseća da domaći zakon imperativno postavlja pitanje odgovornosti poslodavca da predvidi sve te okolnosti i primeni preventivne mere kako bi otklonio rizike.

Kako tvrdi, visoke temperature izazivaju mnoge probleme, počev od direktne opasnosti po zdravlje zaposlenih i stresa, do negativnog uticaja na ceo organizam.

Takođe, napominje Dimitrijević, problem nastaje i sa rukovanjem sredstavima za rad, jer mnogi alati mogu biti užareni od toplote i povrediti radnika.

Uprkos tome što Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ne propisuje granicu kada se mora obustaviti rad, zaposleni ima pravo da obustavi rad, ukoliko smatra da su mu ugroženi zdravlje i život, naglasio je Dimitrijević.

O tome se u određenim slučajevima mora obavestiti i inspekcija rada, ali je problem što merenje temperatura moraju raditi sertifikovane ustanove, napomenuo je Dimitrijević.

To, međutim, ne bi trebalo da bude problem zaposlenih, već poslodavca, predočio je on, ali je naglasio da je veliko pitanje kako se to u stvarnosti rešava.

Dimitrijević tvrdi da Inspektorat za rad često ustanovi mnoge prekršaje poslodavaca, ali je njihovo delovanje uglavnom posledično, kada već dođe do kršenja nekog prava radnika ili se desi povreda na radu.

Kada prava zaposlenih dugo bivaju kršena, radnici organizuju štrajkove, zahtevajući bolje radne uslove, ali ni pravo na štrajk nije sigurno, kaže Dimitrijević i navodi da poslodavci često to pravo izigravaju i zloupotrebljavaju.

Kada znamo da je teško naći posao, onda je nekome ko je na visokoj poziciji u kompaniji lako da ucenjivački deluje na zaposlene, da im preti ili šalje poruku šta će im se desiti ukoliko "konzumiraju svoje ustavno zagarantovano pravo, a to je da ne rade, ukoliko su im prava ugrožena”, obrazložio je Dimitrijević.

Osim toga, kada se pojedine kompanije predstave kao da su od nacionalnog značaja, onda se njihovim zaposlenima ograničava pravo na štrajk i uvodi obavezni rad, rekao je Dimitrijević i ocenio da se na taj načiun štrajk obešljen, jer je poslodavac utvrdio radnu obavezu za većinu zaposlenih.

U društvu bez socijalnog dijaloga u kojem je socijalna pravda vrlo ugrožena postupanjem sudova i odugovlačenjem sudskih procesa, onda je i "konzumiranje prava koje proističu iz Ustava, Zakona o radu, Zakona o bezbednosti na radu i Zakona o štrajku vrlo problematično”, zaključio je Dimitrijević. (kraj) zvs/kt/dj