"Da ste me videli pre šest godina, san mi je bio da ujutro imam za paštetu. Da je živ Hans Kristijan Andersen, mislim da bismo baš imali o čemu da pričamo", navodi Aleksandar, nekadašnji fudbaler koji obećava.

On danas ima planove za budućnost, a svoju životnu bajku živi zahvaljujući sadašnjoj supruzi Jeleni, ljubavi iz mladosti koja ga je jednog zimskog dana 2018. prepoznala kod česme naspram beogradske Bajlonijeve pijace.

"Jelena je sve. Jelena je motiv, Jelena je moja snaga, moja ljubav, moja supruga. Moj spas", iskren je Gvozdenović.

Na pitanje kako se obreo na ulici i šta se desilo tog dana kada je napustio svoj dom, objašnjava da su se desili alkoholizam, tuga, pad i nedostatak ljubavi.

"Pokušavao sam da pobegnem s ulice, pokušavao sam da radim, ali kada se u onakvim izdanjima pojaviš i pitaš za posao, pa ja samog sebe ne bih primio", priznaje Aleksandar.

Ipak, dovijao se i snalazio, radeći uglavnom fizičke poslove.

"Radio sam na pijaci, čistio, radio sam sve što sam mogao da radim. Bilo mi je dovoljno da imam za doručak i piće koje je za mene bilo štaka, armatura, kako bih mogao da izguram dan", prepričava dane provedene kod Bajlonijeve pijace na Dorćolu.

Upravo je o tim danima, "sirovo i uz suze", napisao knjigu "Sa margine u visine".

"To je knjiga o ulici, o borbi, o gladi, o smrzavanju, ali i smehu i ljubavi. Ta knjiga je zahvalnost mojim prijateljima sa ulice iz vremena našeg zajedničkog beskućništva. To je i knjiga o mojim usnulim drugarima koji je nisu dočekali", rekao je Gvozdenović.

Danas pokušava da "dokaže da je nemoguće moguće, pokušava da ostane u sedlu i obriše godine destrukcije". To mu uspeva, naravno, zahvaljujući Jeleni.

"Kada dođem kući i zagrlim moju Jelenu, meni je dan uspešan. Podeliš poraz, podališ pobedu i guramo zajedno dalje. Da sam bez nje, sam bih svaku pobedu u poraz pretvorio", ističe Gvozdenović.

On smatra da poslovica "U nevolji se prijatelj prepoznaje" nije tačna.

"U pobedi se prijatelj prepoznaje. Onaj koga pozoveš u pobedi, u slavlju, taj ti je drag. Ti u porazu zoveš i neke ljude koji se ne mogu nazvati prijateljima. U pobedi koga pozoveš i ko ti je neophodan, taj je vredan tvoje pažnje" zaključuje Gvozdenović. (kraj) zvs/bom/dj