BEOGRAD -
Borba za prava životinja je, zapravo, borba za onaj deo ljudskosti i saosećanja u svima nama, poručila je profesorka na Pravnom fakultetu u Beogradu Vanja Bajović, dodajući da se upravo zbog svog aktivizma i brige o životinjama ona suočava sa mnogim predrasudama i stigmatizacijom.
"Tu su one klasične etikete - zašto se ne borite za gladnu decu, zašto se ne borite za ljude, zašto se ne borite za beskućnike. Ljudi koji se bore za životinje obično imaju mnogo veću empatiju i za gladnu decu i za beskućnike i za sve ostale, nego ljudi koji kritikuju nas koji se borimo za životinje", istakla je Bajović u FoNetovom serijalu Stigma.
"Ljudi su surovi prema životinjama. Vidimo i snimke na Instagramu - žena ubije štene grabuljom, vilom i nema nikakav moralni odnos prema tome. Njoj je to isto kao da je ubila muvu. Mnogi ljudi ne razumeju da su to osećajna bića. Kad je životinja gladna, to je isto kao kad je čovek gladan. Kad udarite životinju, to je isto kao da je vas neko šutnuo, kao da je vas neko udario vilom. Psi prirodno gravitiraju prema čoveku. Oni za malo pažnje, za komad hleba, za malo maženja, oni će da priđu, oni veruju ljudima i onda najčešće i stradaju od tog istog čoveka", primetila je Bajović.
Ona ističe i da se sa nizom problema i prepreka suočavaju svi oni koji pokušavaju da pomognu i brinu o napuštenim psima.
"Ostavite posudu sa vodom životinji na 35 stepeni, a onda postoje ljudi koji sklanjaju te posude sa vodom i sa hranom za ulične pse. imamo i situaciju da na nekim opštinama čak zvanično donose propise kojima zabranjuju ljudima da hrane ulične pse i mačke", primetila je Bajović.
Ipak, primetno je i da sve više pasa sa svojim vlasnicima boravi u kafićima, tržnim centrima ili gradskom prevozu. To, smatra, FoNetova sagovornica, doprinosi širenju svesti o tome da je pas osećajno živo biće koje može da pruži radost, ali ipak, ne rešava suštinu problema.
"Ne mogu da tvrdim da se na taj način poboljšava položaj pasa, jer se tu radi o vlasničkim psima koji imaju svu ljubav i svu pažnju ovog sveta. Pored tih vlasničkih pasa, kada odete u bilo koje mesto van Beograda, vi ćete naleteti na čopore gladnih, napuštenih i odbačenih pasa o kojima ne brine niko. Raste svest u jednom delu populacije, ali se ne rešava problem sistemski", navela je Bajović.
Ona podseća da je država ta koja treba da brine i o deci i obeskućnicima i o životinja. To treba da omoguće propisi i njihovo poštovanje.
Bajović ističe da je, kako bi se rešio problem nasilja nad psima, pre svega, potrebno rešiti problem napuštenih pasa - rešenje je u sankcionisanju svakog ko napusti svog ljubimca.
"Napuštanje psa je prekršaj po Zakonu o dobrobiti životinja, za koji ne znam da li iko ikada odgovara. Predviđena je neka blaga prekršajna sankcija i novčana kazna. Da biste vi znali ko je napustio psa, taj pas mora da bude čipovan - trajno obeležen. Postoji pravilnik koji vlasnike obavezuje na to, međutim, to je mrtvo slovo na papiru i ne postoji kontrola. Posebno po manjim mestima, vi nemate provere čipovanja. To je u nadležnosti veterinarske inspekcije, ali se oni 'vade' time da nemaju dovoljno kadra da bi se time bavili", navela je Bajović.
Ona ističe da i za to postoji rešenje.
"Dajte komunalnoj miliciji da proverava čipovanje pasa. To je, ujedno, način i da se popuni budžet - ako vas zaustave i vide da pas nije čipovan, morate da platite novčanu kaznu, ako platite u roku od osam dana, kazna je duplo manja. Kao što je urađeno parkiranje u Beogradu, tako, vrlo lako, može da se reši problem napuštenih pasa", ukazala je Bajović.
Ona dodaje da se takvo rešenje predlaže već tri godine unazad, međutim, ne postoji nikakva politička volja da se to primeni.
"Pretpostavljam da bi se na taj način narušili profitabilni interesi Kinološkog saveza koji profitira na prodaji rasnih štenaca. Na sajtu Kinološkog saveza se reklamira 4.000 odgajivačnica, a u registru Uprave za veterinu ih je registrovano oko 100. Šta sprečava veterinarske inspektore da okrenu telefonom te koji se reklamiraju i pitaju - da li ste registrovani? Neregistrovanima treba naplatiti kazne i zatvoriti odgajivačnice, ali to se ne dešava", primetila je Bajović.
Ipak, za bolji položaj životinja u budućnosti će se boriti neki novi mladi pravnici, koji su odnedavno prva generacija studenata u okviru "Pravne klinike" na Pravnom fakultetu u Beogradu.
"Imali smo kao izborni predmet prava životinja, a sada 'Pravna klinika' radi na praktičnom rešavanju slučajeva i na tome da se studenti upoznaju sa najvećim problemima kada su životinje u pitanju. To im je ujedno i dobra praksa da nauče da pravno kvalifikuju krivično delo ili prekršaj, da znaju da napišu krivičnu prijavu, da znaju da prepoznaju i koruptivno krivično delo kada se radi zloupotrebama u oblasti zoohigijene. Na taj način može da se organizuje skup mladih ljudi koji će kao budući pravnici znati kako da postupaju u ovom domenu", kazala je Bajović. (kraj) djv/bom/dj
