"Čovek može da radi šta god poželi, pa čak i ako ima bipolarni poremećaj“, rekla je Gavrilović u FoNetovom serijalu "Stigma".

Studentkinja završne godine psihologije navodi da prvi znaci poremećaja često ostaju neprepoznati u adolescenciji, kada porodica i okolina promene u ponašanju pripisuju pubertetu ili prolaznoj krizi.
Kako kaže, u tinejdžerskom periodu problem je pokušavala da prikrije alkoholom, dok su njeno stanje mnogi objašnjavali „adolescentskom krizom“.

"Svi su mislili da će to proći i da nema potrebe za psihologom", prisetila se Gavrilović.

Posle lečenja od bolesti zavisnosti prvi put je, kako navodi, upala u tešku depresiju koja je trajala četiri i po meseca.

„Nisam znala šta me je snašlo. Nikada ranije nisam iskusila tako nešto“, ispričala je ona.

Depresivna faza, objašnjava, podrazumeva potištenost, nedostatak energije, nesanicu, bezvoljnost i izraženu samokrivicu, ali okolina te simptome često pogrešno tumači.

„Ljudi obično misle da je osoba lenja, da manipuliše ili da traži neku korist“, navela je Gavrilović.

Sa druge strane, manična faza se, prema njenim rečima, još teže prepoznaje, jer se euforija i pojačano uzbuđenje često doživljavaju kao znak sreće ili uspeha.

Govoreći o periodu kada je dobila posao u Kuvajtu kao trener, Gavrilović kaže da je njena porodica tada verovala da je reč o pozitivnoj životnoj promeni, a ne o početku manične epizode.

"Moji su to pripisali euforiji i sreći, napokon nekoj promeni života", rekla je ona.

Gavrilović ističe da stigma prema osobama sa mentalnim poremećajima i dalje postoji i da je upravo odbacivanje okoline ostavilo najdublji trag na nju.

„Ljudi su znali da me odbacuju samo zato što sam rekla da imam dijagnozu. Nisu ni pokušali da me upoznaju kao čoveka“, rekla je ona.

Posebno je, kako navodi, boli način na koji društvo reaguje kada čuje da je neko bio na psihijatrijskom lečenju.„Kada kažem da sam bila na psihijatriji, odmah donose zaključak: ‘Ova je luda’. To je i dalje klasična rečenica za osobe koje imaju problem sa mentalnim zdravljem“, upozorila je Gavrilović.

Ona naglašava da osobe sa bipolarnim poremećajem mogu kvalitetno da žive ukoliko redovno uzimaju terapiju, odlaze na kontrole i vode računa o životnim navikama.

„Spavanje, stres i disciplina mnogo utiču na nas. Moramo da poštujemo pravila kako bismo uspeli i u poslu i u privatnom životu“, objasnila je Gavrilović, dodajući da je njeno stanje stabilno od 2019. godine.

Pored studija psihologije, radi kao trener i zajedno sa verenikom, koji se takođe bori sa bipolarnim poremećaje, vodi posao čuvanja kućnih ljubimaca. 

Kaže da joj je upravo dijagnoza bila motiv da upiše psihologiju i posveti se tome da pomogne i sebi i drugima.

Iz ličnog revolta zbog odbacivanja i stigme pokrenula je stranice na društvenim mrežama, iz kojih je kasnije nastalo udruženje građana "Bipolarna inspiracija".

Cilj udruženja je edukacija, organizovanje radionica, tribina i šetnji za mentalno zdravlje, ali i stvaranje prostora u kojem se osobe sa bipolarnim poremećajem neće osećati usamljeno.

"Definitivno treba reagovati kada vidite da osoba nije dobro, ali i kada je previše dobro", zaključila je Gavrilović. (kraj) djv/bom/mk