Beograd -
Beogradski centar za ljudska prava predstavio je izveštaj o stanju ljudskih prava u Srbiji u prvoj polovini godine, koji konstatuje dalje nazadovanje u demokratskim procesima i navodi ozbiljne slučajeve kršenja ljudskih prava, naročito kod uvođenja vanrednog stanja zbog korona virusa, saopštila je danas ta nevladina organizacija.
Od same oduke o proglašenju vanrednog stanja ali i svih kasnijih mera koje su usvajane, izvršna vlast je u potpunosti preuzela primat u donošenju odluka u odnosu na zakonodavnu, iako Ustav to rešenje predviđa kao supsidijarno i izuzetno, a za koje nije bilo valjanog opravdanja, upozorava se u izveštaju.
Ukazano je i da je tokom vanrednog stanja došlo do ozbiljnog narušavanja Ustavom garantovanih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, poput nesrazmernog ograničavanja slobode kretanja, a zabeleženi su brojni primeri i svedočenja građana koji su bili prebijani, hapšeni i pritvarani zbog kršenja mere samoizolacije o kojoj nisu ni bili obavešteni na pravno propisan način.
U tom periodu upadljivo je bilo nepostupanje Ustavnog suda Srbije. Od proglašenja vanrednog stanja do prve odluke Ustavnog suda prošlo je 67 dana, a Ustavni sud je javno reagovao u tom periodu isključivo na tvrdnje da ne radi.
Izveštaj konstatuje i da je stanje na medijskoj sceni nastavilo da se pogoršava, broj napada i pritisaka na novinare se povećava, retorika vlasti prema medijima koji objektivno izveštavaju dalje se zaoštrava.
U poslednjih šest meseci primetno je i da aktivnosti nezavisnih institucija Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Agencije za borbu protiv korupcije nisu bile na zavidnom nivou, naročito u vreme vanrednog stanja kada su očekivanja i potrebe građana za zaštitom bili povećani, konstatuje se u izveštaju. (Kraj) lj/dal
.jpg "Značaj domaćih kompanija")
