Za to nikakva odlikovanja, priznanja, ni zahvalnice nismo dobili, rekao je Ivanov i naglasio da tada igrom slučaja jedna maketa nije uništena, jer je "zakazao" projektil NATO, posle čega je od države, uključujući i predsednika, tražio da ona bude sačuvana.

Ukazujući da ni od koga nije dobio nikakav odgovor, on je objasnio da je samo želeo da se zabeleži rad ekipe stolara i modelara iz Stare Pazove, koje je angažovao i koji su uspeli da zavaraju NATO.

Ivanov je tog 24. marta 1999. godine bio operativni oficir 204. Avijacijskog puka na Batjnici i tokom prvog udara bio je u zemunici, "izmeštenom komandnom mestu“ na aerodromu, jer su udari bili "takvi da smo se od njih sudarali u tom bunkeru“.

Napominjući da je ratovati sa NATO bila suluda ideja, setio se detinjstva i filma "Trojanski konj" i pomislio da bi od drveta mogle da se prave makete aviona, "da im podmetnemo, možda će da pomisle da su uništili prave avione, a mi tako prave MiG-29 da sačuvamo".

"Jer, kako koji avion poleti, oni ga obore ili oštete", naveo je Ivanov, bivši pilot na MiG-21, koji tada nisu leteli, jer su bili laka meta.

Jutro posle početka bombadrovanja, tadašnjem načelniku vazduhoplovstva, generalu Spasoju Smiljaniću, predočio je svoju ideju i pitao da li bi to mogli da urade, koji je samo neutralno klimnuo glavom, u stilu "može“, što je bio signal da poduhvat krene.

Ivanov je znao da u Novoj Pazovi postoji aviomodelarski klub, kontaktirao je predsednika kluba Radoja Blagojevića, a potom i stolare, ali je problem bila radionica u kojoj je bilo moguće napraviti maketu aviona MiG-29 u pravoj veličini.

Našli smo hangar kombinata Vojvodina, direktor Branko Mazalica je odmah pristao, i onda je postalo ključno pitanje od čega praviti makete. Nije bila problem konstrukcija, nego odraz od aluminijuma. Setio sam se da postoje ofset ploče za štampu, lagane kao perce, prepričao je Ivanov.

Kada su to rešili, sve drugo je išlo samo od sebe, metalna konstrukcija kao jezgro mekete, daske i šperlpoča, točkovi od "Fiće" ili nekog kombija, "samo da se kotrlja i može da se zakači za traktor koji je to vukao do batajničke piste, neretko i pod uzbunom".

Znali smo da ratovanje nije samo vizuelno, nego i elektronsko, rekao je Ivanov, pa smo zato makete morali da opremimo i "motorima“ koji isijavaju toplinu i radio stanicama.

Na mestu gde je motor, kako je objasnio, postavljali smo burad sa zapaljenim krpama natopljenim kerozinom, dok smo napred u "nos“ aviona stavili neke toki-vokije, preko kojih je tražena dozvola za poletanje, što su ovi "odozgo“ videli, čuli i poverovali.

Kako je ilustrovao, odmah posle postavljanja makete, doleteli bi NATO avioni i razneli je u paramparčad, prijavljujći da su uništili pravi MiG-29, jer je on, po svim njihovim parametrima, to i bio. (kraj) zvs/dal/dpv