Ona tvrdi da će to uslediti nakon uvođenja sistema za pripremu, izvršenje, računovodstvo i izveštavanje (SPIRI).

Vesković Anđelković ukazuje da to u praksi znači ukidanje autonomije univerziteta, koja je zakonom zagarantovana.

Programom SPIRI predviđeno je ukidanje žiro-računa visokoškolskih ustanova, a umesto njih bi funkcionisali samo evidencioni računi fakulteta sa kojih se ne može plaćati.

Sav prihod koji fakulteti stiču od međunarodnih i domaćih projekata, samofinansirajućih studenata ili po nekom drugom osnovu, išao bi u državnu kasu.

Zarade profesora i drugog osoblja isplaćivale bi se preko resornog ministarstva, kao i troškovi koje bi država i sada trebalo da pokriva u određenom iznosu, ali ih izmiruje neredovno i znatno ispod stvarnih potreba.

Pokretanje programa SPIRI u visokom školstvu Ministartsvo finansija najavilo je prvo za početak prošle godine, potom je sve odloženo za 1. januar 2025, ali je potom prihvaćen zahtev univerziteta da se zbog tehničke nespremnosti i kratkog roka za obuku administracije i taj rok produži, pa je određen novi, 1. juli 2025.

U međuvremenu je akademska zajednica počela polako da shvata kako kod SPIRI programa nije reč o tehnološkom napretku i boljoj kontroli finansija, na šta vlast stavlja akcenat, nego o potpunom ukidanju i sadašnje delimične finansijske nezavisnosti fakulteta, čime se ruši autonomija visokog školstva.

Čitava dramaturgija oko najavljivanja pa povlačenja i odlaganja regulative, za Vasković Anđelković je potvrda da se radi o veštoj manipulaciji koju je vlast sprovela uz dosta demagogije.

Kako se rok za primenu SPIRI programa približavao, a profesori polako postajali svesni o čemu se radi i pokazivali spremnost da se protiv toga pobune, bilo je neophodno da se ubaci druga tema.

To su bile izmene Zakona o visokom obrazovanju, koji je posle prvog reagovanja sa Beogradskog univerziteta povučen.

Vesković Anđelković je rekla da će se uvođenjem SPIRI programa u potpunosti pokoriti univerziteti, a profesori svesti na državne činovnike.

"Oduzimanjem žiro računa univerzitetima biće na udaru i plate profesora, koje se sada delom obračunavaju iz budžeta, a drugim delom iz sopstvenih prihoda. Sva preduzimljivost koju profesori imaju kako bi unapredili svoje znanje i ono što pružaju studentima, sva primanja koja univerzitet ima od tog rada i od samofinansirajućih studenata, išla bi u državni budžet, a profesori bi bili potpuno zavisni od države", rekla je ona.

Prema njenim rečima, to bukvalno znači da bi odlazak na stručne konferencije i njihovo organizovanje, štampanje knjiga i nabavka drugih sredstava za rad u potpunosti zavisili od dobre volje države.

"Profesori bi, ako se u to krene, bili državni službenici kao i bilo koji drugi, a odatle je samo korak do situacije kada se uslovljavaju da izlaze na mitinge, da forsiraju i predstavljaju kao 'stručnjake' ljude bliske vlastima koji brane razne malverzacije", navodi Vasković Anđelković.(kraj) is/lč/bdr