Simović je rođen 2. decembra 1935. godine u Užicu, a radni vek proveo je kao urednik u kulturnoj redakciji Radio Beograda.

Objavio je pesničke knjige: Slovenske elegije (1958), Veseli grobovi (1961), Poslednja zemlja (1964), Šlemovi (1967), Uoči trećih petlova (1972), Subota (1976), Vidik na dve vode (1980), Um za morem (1982), Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici hilandarskoj (1983), Istočnice (1983), Gornji grad (1990), Igla i konac (1992), Ljuska od jajeta (1998), Tačka (2004) i Planeta Dunav (2009).

Izbori iz Simovićevog pesništva objavljeni su u knjigama Izabrane pesme (1980), Hleb i so (1985, 1987), Istočnice i druge pesme (1994), Učenje u mraku (1995), Sabrane pesme I-II (1999) i Pesme. Knjiga prva i Pesme. Knjiga druga (2005).

Simović je napisao četiri drame: Hasanaginica, Čudo u Šarganu, Putujuće pozorište Šopalović i Boj na Kosovu. Simovićeve drame su izvođene na mnogim našim scenama, kao i u inostranstvu.

Pored poezije i drama, Simović je posvećeno pisao i eseje o srpskim pesnicima i dramskim piscima, a njegova odabrana dela u 12 knjiga objavljena su 2008. godine.

Simović je dobitnik najvažnijih književnih nagrada za poeziju, dramu i esejistiku, a 27. oktobra 1994. godine izabran je za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.

Arhipelag je zahvalan Ljubomiru Simoviću za podršku i razumevanje, dobru volju i pažljivo čitanje naših knjiga, navedeno je u saopštenju. (kraj) vbr/ivt/dj