Dr Miljana Džunić, internistički onkolog sa Klinike za onkologiju Univerzitetskog kliničkog centra Niš, govorila je o mogućnostima lečenja ove bolesti.

Do pre nekoliko godina mogućnosti lečenja uznapredovalog raka jetre bile su vrlo ograničene, kakvi pomaci su načinjeni poslednjih godina?

Do pre pet godina lečenje hepatocelularnog karcinoma svodilo se na lekove iz grupe ciljane molekularne terapije, kao što je sorafenib, koji deluju na tumorske ćelije blokirajući puteve kancerogeneze i koje odlikuje ograničena klinička efikasnost kao i značajan stepen toksičnosti. Na sreću, stvari su se značajno promenile za bolesnike sa uznapredovalim HCC-om. Otkriveno je da je rak jetre jako osetljiv na imunoterapiju, grupu lekova koji deluju tako što stimulišu imunski sistem organizma da se bori protiv karcinoma. Imunoterapija u kombinaciji sa ciljanom terapijom (atezolizumab/bevacizumab) kao i dvojna imunoterapija (durvalumab/tremelimumab) dva su moderna terapijska režima koji su postali standard u prvoj liniji lečenja, dok su sorafenib i drugi ciljani molekuli sada rezervisani za kasnije faze. Rezultati dugogodišnjeg praćenja pacijenata koji su lečeni dvojnom imunoterapijom govore da se rak jetre dugo godina može držati pod kontrolom kod značajnog broja bolesnika, što je bilo nezamislivo u eri sorafeniba.

Kako se leče pacijenti u Srbiji, da li su im dostupne najnovije terapije?

Zbog kompleksnosti bolesnika sa hepatocelularnim karcinomom, neophodno je da se lečenje sprovodi od strane multidisciplinarnog tima (hirurg, interventni radiolog, medikalni onkolog, radijacioni onkolog, gastroenterolog) jer je pokazano da onkološki bolesnici imaju najbolju prognozu.

U našoj zemlji lečenje HCC-a delimično sledi svetske preporuke. Od pre dve godine je dostupna kombinacija imuno-ciljane terapije (atezolizumab/bevacizumab) što je zaista dobra stvar. Međutim, kod značajnog broja bolesnika lek bevacizumab je kontraindikovan, zbog opasnosti od krvarenja koje se javlja kod oštećene jetre. Ovi pacijenti u našoj zemlji mogu dobiti samo sorafenib, što je inferiorna terapija, dok se u svetu preporučuje dvojna imunoterapija (durvalumab/tremelimumab). Da bismo mogli da ponudimo najbolje lečenje, neophodno je da nam je dostupna još i imunoterapijska dvojna kombinacija (durvalumab/tremelimumab) koja ostvaruje dugotrajne rezultate, kao i mogućnost upotrebe sorafeniba nakon progresije bolesti na imunoterapiju, što u Srbiji zasada nije slučaj.

Poslednjih decenija u svetu se beleži porast incidence hepatocelularnog karcinoma, predviđa se da će biti još veći u budućnosti. Kakve su brojke za Srbiju?

Prema podacima Globalne opservatorije za rak (GLOBOCAN) u 2022. godini bila su 823 nova slučaja raka jetre, što ovu bolest pozicionira na 8. mesto po učestalosti. Prevalenca HCC-a se procenjuje na oko 12 slučajeva na 100 000 stanovnika. Rak jetre uglavnom nastaje u cirotično izmenjenoj jetri, koja je posledica hronične infekcije virusima hepatitisa B i C, hronične konzumacije alkohola, nekih toksina iz hrane kao npr. aflatoksin, urođenih metaboličkih bolesti, što sve ima stabilnu incidencu. Međutim, sve učestalija je pojava hepatocelularnog karcinoma na terenu masno izmenjene jetre, koja se javlja u sklopu gojaznosti, dijabetesa i metaboličkog sindroma.

Pošto HCC u ranim fazama ne daje gotovo nikakve simptome, kako se može prepoznati i šta je prevencija za HCC?

Kada se jave simptomi kao što su bol ispod desnog rebarnog luka, gubitak telesne težine, žutica, bolest je već odmakla i obično je kasno za bilo kakvo efikasno lečenje. Utisak nas lekara je da se rak jetre uglavnom otkriva u jako odmaklim fazama, kada je često nemoguće primeniti bilo kakav vid lečenja.