Rast cena nafte uticao je na pad berzanskih indeksa tokom prethodne nedelje zbog zastoja u pregovorima SAD i Irana, a prinosi na američke državne obveznice nastavili su rast zbog očekivanja novih povećanja kamatnih stopa Federalnih rezervi.

PUŠTANJE NAFTNIH REZERVI

Zemlje članice G7 postigle su dogovor o oslobađanju 100 miliona barela naftnih rezervi, uključujući dizel. "Odlučeno je da se u promet puste strateške rezerve dizela i sirove nafte. Proces će koordinirati Međunarodna agencija za energiju. Cilj je pustiti u promet do 100 miliona barela dizela i sirove nafte u roku od četiri meseca. Prioritet će se dati dizelu", rekao je predsednik Francuske, koja predsedava sastankom G7, Emanuel Makron, prenosi HRT.

RAST INFLACIJE U EVROZONI

Brži rast inflacije od očekivanog u najvećim ekonomijama evrozone povećava verovatnoću da će Evropska centralna banka ponovo podići kamate ove godine, kako bi rast cena svela na ciljani nivo, a to bi dodatno povećalo troškove zaduživanja u trenutku kada se vlade već suočavaju sa najvišim prinosima na obveznice od dužničke krize 2012. godine.

Po preliminarnim podacima, inflacija u Nemačkoj u septembru porasla je na 3,3 odsto, sa 2,9 odsto u avgustu. U Francuskoj je inflacija skočila sa 2,6 na 3,4 odsto, a u Italiji sa 3,2 na 4,1 odsto, dok je Španija prijavila inflaciju od pet odsto, u odnosu na avgustovskih 4,6 odsto.

MANJE NEMAČKIH RADNIH VIZA

Savezna vlada Nemačke usvojila je odluku da od 1. januara 2027. godine prepolovi godišnju kvotu za vize u okviru Pravila za Zapadni Balkan. To znači da bi umesto sadašnjih 50.000 broj stranih radnika iznosio 25.000, prenosi RTS.

RAST CENA HRANE

Cene hrane u svetu rastu treći mesec zaredom i na najvišem su nivou od novembra 2022. godine, objavila je Svetska organizacija za hranu. Najveći skok beleže cene žitarica - 17,2 odsto više su nego prošle godine, a glavni uzroci su loše vreme i poremećaji u transportu i trgovini.

RAST JAVNOG DUGA FRANCUSKE

Javni dug Francuske porastao je na 119 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) na kraju drugog kvartala ove godine, dostigavši novi rekordan nivo, objavio je Nacionalni institut za statistiku i ekonomske studije (INSEE).

U zvaničnom izveštaju se precizira da je državni dug porastao za 59,6 milijardi evra u odnosu na prethodna tri meseca. Ukupna zaduženost druge najveće ekonomije evrozone dostigla je cifru od blizu 3,6 biliona evra, što pojačava pritisak na vladu premijera Sebastijana Lekornija uoči predstojećih rasprava o budžetu.

PRODUŽEN GASNI ARANŽMAN

Ruski "Gasprom" produžio je gasni aranžman sa Srbijom na još tri meseca, odnosno do kraja godine, po povoljnim uslovima kao do sada, potvrdio je Radio-televiziji Srbije direktor Srbijagasa Dušan Bajatović.

PRODUŽENA LICENCA ZA NIS

Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAK) Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država produžila je licencu za rad Naftne industrije Srbije do 30. oktobra, čime je omogućen nastavak poslovanja kompanije i rad rafinerije nafte u Pančevu, saopštila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

PRODUŽENA LICENCA ZA MOL

Kancelarija Ministarstva finansija SAD za kontrolu strane imovine (OFAK) odobrila je dozvolu mađarskoj naftnoj kompaniji MOL za nastavak pregovora o kupovini većinskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS), javila je Radio-televizija Srbije.

SPOLJNI DUG SRBIJE

Ukupni spoljni dug Srbije do kraja juna 2026. godine iznosio je 54,525 milijardi evra, prema podacima koje je 30. septembra 2026. objavila Narodna banka Srbije. Dug Vlade iznosi 28,29 milijardi evra, dok je privatni sektor zadužen za 26,24 milijarde.

RAST SPOLJNOTRGOVINSKE RAZMENE

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-avgust 2026. godine iznosila je 52,5 milijardi evra, što predstavlja rast od 6,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku. Izvoz robe imao je vrednost od 23,7 milijardi evra, što čini povećanje od 8,8 odsto u poređenju sa istim periodom 2025. godine.

MANJA INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA

Industrijska proizvodnja u Srbiji u avgustu je manja za 0,5 odsto u odnosu na avgust 2025. godine, a u odnosu na prosek prošle godine manja je za 4,6 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.

MANJE AKCIZE

Vlada je na još nedelju dana, do 11. oktobra, produžila smanjenje akciza za 25 odsto na naftne derivate, potvrđeno je Radio-televiziji Srbije (RTS) u Ministarstvu finansija.

BEZ PROMENE CENA GORIVA

Cene benzina i evrodizela do 9. oktobra ostaće iste, saopštilo je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine. Litar evrodizela koštaće 236 dinara, a litar benzina 207 dinara.

PROMET LEKOVA U SRBIJI

U Srbiji je prošle godine promet lekova i medicinskih sredstava premašio dve milijarde i 200 miliona evra, što je više od 300 evra po stanovniku. U tu cifru nisu ušli suplementi koje građani sami kupuju. Kako prenosi RTS, najveći rast, čak 15 odsto, zabeležen je kod lekova koji se izdaju na recept - terapija za onkološke pacijente, bolesti nervnog sistema i metabolizma.

PROMET NA MALO

Promet robe u trgovini na malo u Republici Srbiji u avgustu 2026. godine, u odnosu na isti mesec prethodne godine, veći je u tekućim cenama za 8,4 odsto, a u stalnim cenama za 6,3 odsto. Ukoliko se uporede prvih osam meseci 2026. godine sa istim periodom 2025. godine, promet robe u trgovini na malo veći je u tekućim cenama za 8,9 odsto, a u stalnim cenama za 7,2 odsto.

CENE I ŠIRINA ASORTIMANA

Cena proizvoda je najvažniji kriterijum potrošača pri izboru trgovine, dok je širina asortimana drugi najvažniji kriterijum, pokazalo je istraživanje Demostata sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1.024 punoletna građana Srbije. Građanima je pri izboru prodavnice važnija raznovrsnost ponude i mogućnost izbora unutar različitih cenovnih razreda nego posebne ponude, poput akcija i popusta.

VIZ ER IZ BEOGRADA I TOKOM ZIME

Kompanija Viz er (Wizz Air) pozdravila je odluku srpskih vlasti da odlože regulatorne mere koje su ugrožavale budućnost njene baze u Beogradu, koju će zadržati i tokom predstojeće zimske sezone. Kompanija je naglasila da i dalje smatra da uvedene mere, koje su ranije ove godine stupile na snagu, diskriminišu evropske aviokompanije i da nisu u skladu sa obavezama Srbije u okviru Sporazuma o Zajedničkom evropskom vazduhoplovnom prostoru, sa čime je saglasna i Evropska unija. (kraj) elh/bdr/dj