Neuromarketing za uspeh ESG

13:40 31. 08. 2025. FoNet | Ivana Šanjević

BEOGRAD - Stvari ne gledamo očima, već mozgom, a prioritet koje mozak postavlja temelji se na ciljevima koje ima, izjavio je FoNetu profesor neuronauke sa Univerziteta Jork Nikolaos Dimitriadis, koji dodaje da je njegovo istraživanje primenjene neuronauke pokazalo da se pitanja održivosti i ESG standarda ne komuniciraju ispravno.

Dimitriadis navodi da mozak nije zainteresovan za hladne, objektivne informacije, jer postoji toliko mnogo stvari koje se "nadmeću za pažnju".

"Vi i ja možemo gledati isti slajd, isti grafikon, iste brojeve. I moj mozak, zbog svojih iskustava, kao što sam rekao, istih ciljeva, strahova, nada, mogao bi da protumači isti podatak kao potpuno drugačije od onoga što će protumačiti vaš mozak", naveo je on.

Dimitriadis kao ilustraciju navodi to da grupa konsultanata, naučnik ili stručnjaka stvara poruke i sadržaje kojima pokušavaju da uvere ljude da se ponašaju na određeni način, ali im to ne uspeva jer taj sadržaj ne odgovara stvarnosti, ciljevima, nadama i strahovima tih ljudi.

"Moramo da siđemo sa, da tako kažem, 'trona' vlastite važnosti kao konsultanti, naučnici i stručnjaci u
nekom području i da shvatimo da način na koji naš mozak razume i daje prioritet informacijama nije isti kao kod običnih ljudi. To je velika lekcija - moramo da testiramo i da otkrivamo, da duboko zaronimo u mozak ljudi, da razumemo kako vide stvarnost i da ponudimo informacije koje odgovaraju njihovom mozgu", rekao je profesor.

Dimitriadis dodaje da je slična situacija u kompanijama, jer su poslovni ljudi i njihovi saradnici u reklamnim agencijama previše usmereni na problem proizvoda i zaboravljaju kako da razumeju i pristupe "stvarnim ljudima" i načinu kako oni percipiraju stvarnost.

"Postoji još jedna izreka u marketingu - kada čovek razgovara sam sa sobom, mi to nazivamo ludilom. Kada kompanija razgovara sama sa sobom, mi to nazivamo marketingom, što je vrlo čudno jer bi firme trebalo da razgovaraju sa ljudima spolja", navodi on.

Dimitriadis ukazuje da firme moraju biti brutalno iskrene sa sobom o tome šta ljudi stvarno žele, osećaju i doživljavaju kao stvarnost, što su neke od njih shvatile i prihvatile primenjenu neuronauku u vidu
neuromarketinga."Neuromarketing je sada star više od 25 godina i postao je mejnstrim u mnogim zemljama sveta", naveo je on i predočio da skoro više od polovine od 500 vodećih kompanija u Sjedinjenim Država koristi neuromarketing.

Prema rečima Dimitriadisa, neuromarketing nije toliko prisutan u jugoistočnoj Evropi, ali on daje sve od
sebe, zajedno sa kolegama, da kompanije shvate korist ove primenjene nauke.

Profesor objašnjava da postoje neformalni i formalni načini obrazovanja kada je reč o promociji
neuronauke.

"Intervjui, konferencijske prezentacije, podkasti, članci na Linkedinu - ljudi sada provode svoje živote onlajn, govorim čak i o poslovnim ljudima, korporativcima, i taj neformalni protok informacija pomaže u podizanju svesti o primenjenoj neuronauci", predočio je Dimitriadis.

Kada je reč o formalnom obrazovanju, Dimitriadis ističe da je učestvovao u otvaranju prvih master studija
neuromarketinga u jugoistočnoj Evropi sa Univerzitetom Jork i Siti koledžom 2021. godine.

"Ovo leto biće peta godina da primamo studente i srećan sam što imam studente iz celog sveta, pa i iz
Srbije", rekao je on.

Dimitriadis je preneo i da dugi niz godina sarađuje sa Američkom privrednom komorom (AmCham),
nazivajući je jednom od najboljih saradnji koje ima u celom svetu.Ljudi u AmChamu su strastveni, imaju znanja i stvarno žele da služe svojim članovima, privredi i društvu i uvek su otvoreni za inovacije, napomenuo je Dimitriadis, koji ističe da su mu pomogli da proširi vest kada je počeo sa uspostavljanjem ideje neuromarketinga i primenjene neuronauke u regionu.

Dimitriadis ocenjuje i da je AmChamps neverovatan program, jer pokazuje koliko su mladi ljudi u Srbiji puni energije i spremni da isprobaju nove stvari.Profesor neuronauke ističe i da je jedna od najvažnijih stvari koje je i sam naučio to da obrati pažnju na energiju mozga, jer energija nije beskonačna."Imate velike izvršne direktore sa kojima sam radio, oni imaju sjajne ideje. Imaju važne sastanke četvrtkom i petkom, ali do tada mozak je već iscrpljen tokom nedelje", rekao je Dimitriadis.

Moramo biti svesni kako mozak troši energiju, ponovio je on, koji su to važni trenuci tokom dana kada
imamo najviše energije, pa da tada radimo najzahtevnije stvari, ali i kada nemamo energije, tada da radimo nešto blaže.

Dimitriadis ističe da bi svako trebalo da zna kako da nadoknadi energiju - bilo jelom, vežbanjem, odmorom ili razgovorom sa bliskom osobom, jer svaki taj napredak za nas same je i napredak za društvo i za uspešno poslovanje. (kraj) vbr/ivt

Share: