Prema najnovijim predviđanjima finansijskih stručnjaka u narednoj godini, kada se očekuje dalji pad kamata, cena zlata bi mnogla da skoči na oko 2.090 dolara, a krajem 2025. godine ono bi moglo da vredi oko 2.400 dolara po unci.

Početkom ovog veka unca ove dragocenosti je bila nešto jeftinija od 500 dolara, ali je naredne dve decenije zlato dobilo značajno na vrednosti, što je posledica, pre svega, povećanja ekonomske, ali i političke neizvesnosti u mnogim delovima sveta.

Zlato je od uvek smatrano sigurnom investicijom, naročito u vremenima kada se američki dolar “ljuljao” i kada je njegova uloga kao svetskog novca ili, kako ga na Zapadu često nazivaju, rezervne valute, dolazila pod znak pitanja.

Za vreme poslednje svetske finansijske krize, 2008. godine, kada je vrednost dolara pala, a američka centralna banka smanjila kamatu gotovo na nulu zlato je, u toj i narednoj godini, uvećalo svoju vrednost za gotovo 50 odsto.

U vreme nedavne pandemije, kada su centralne banke širom sveta štampale i emitovale novac, radi kakvog-takvog održavanja potrošnje i stimulisanja usporenih ulaganja, dolar je, takođe, gubio na vrednosti, a zlato uvećavalo svoju, jer su investitori bežeći od finansijske neizvesnosti svetskog novca, kupovali velike količine ovog vrednog metala i tako štitili svoj kapital od daljeg obezvređivanja.

Sa porastom globalne nestabilnosti, uslet rata u Ukrajini, kao i sukoba između Izraela i Hamasa, u proteklom je periodu došlo do porasta svetske inflacije uzrokovane, pored ostalog, i poremećajima na trzištu energenata, što je sve doprinelo daljem “bežanju” investicionog novca u zlato.

Skorašnja deflatorna kretanja u mnogim zapadnim zemljama, od kojih su neke na ivici recesije, kao i povećanje kamatnih stopa, koje nije garantovalo i stabilnost dolara i drugih važnih valuta, čini ovaj dragoceni metal još privlačnijim, što za rezultat ima dalji porast njegove cene.

Ipak, neki ekonomisti smatraju i da se cena zlata neće dramatično povećavati u narednim godinama.

Zlato, za razliku od drugih važnih proizvoda kao što su nafta, rude i metali poput bakra, olova i cinka, imaju široku upotrebnu vrednost, dok je vrednost ove dragocenosti uglavnom spekulativne prirode i ne potpada pod režim klasičnih tržišnih zakonitosti ponude i potražnje.

Naravno ili možda nažalost, pad vrednosti zlata niko ne predviđa, što rečito govori da nisu velike šanse za skoro i uspešno smirivanje svetske političke i ekonomske krize. (kraj) mjj/kru/dj