Sagovornica FoNetovog serijala Stigma sada je predsednica Centra za ravnopravnost koji je nedavno sproveo istraživanje (Ne)ravnopravne i (ne)bezbedne – mapiranje izazova i potreba žena u politici, u aktuelnom društvenom kontekstu u Srbiji.

Rezultati ispitivanja, koje je obuhvatilo predstavnice različitih stranaka i političkih opcija, stižu neposredno pred formiranje novog parlamenta, a novoj vladajućoj većini šalju jasnu poruku – kvote i obavezna zastupljenost žena od 40 odsto nisu dovoljne i ne zadovoljavaju suštinu.

Janković je rekla da su učesnice istraživanja ukazale na brojne oblike diskriminacije, ponižavanja, omalovažavanja i pretnji, od uvredljivih komentara i nepristojnih ponuda do fizičkih napada, dodajući da su mnoge, kako je navela, vremenom oguglale na takav tretman.

Prema njenim rečima, političarke se suočavaju i sa stigmom koja prati čitavu političku profesiju, jer se u javnosti često stvara slika da su svi političari u tom poslu isključivo iz ličnog, najčešće finansijskog interesa.

„Žene su ulazile u politiku sa namerom da menjaju stvari u svojim zajednicama, da grade bolje društvo, vladavinu prava i jednakost pred zakonom, da se bave obrazovanjem, kulturom, ekonomijom, bezbednošću i socijalnom zaštitom. Međutim, većina nije uspela da ostvari te ciljeve“, navela je Janković.

Ona je objasnila da su kvote ženama formalno obezbedile mesto za stolom, ali ne i praktično donošenje odluke, jer su one često ostajale u rukama uskog kruga ljudi, dok su žene potiskivane na manje važne pozicije.

Kako je istakla, političarke su posebno izložene pokušajima da se njihov rad i doprinos marginalizuju, a prostor za njihovo političko delovanje sužava različitim pritiscima, uvredama i omalovažavanjem.

Ti obrasci, dodala je, dodatno su se umnožili u digitalnom prostoru, koji je omogućio nastavak patrijarhalnih praksi potiskivanja žena na društvene margine.

„Centralne teme bile su rezervisane za muškarce, kako u strankama, tako i u institucijama. Uvek se pronalazio način da se ženi da neko manje važno mesto“, rekla je Janković.

Posebno poražavajućim ocenila je podatak da su žene iz svih političkih opcija koje su učestvovale u istraživanju, na pitanje da li se osećaju bezbedno, odgovorile odrično.

„Naravno da ne. Ovde se više niko ne oseća bezbedno“, prenela je Janković njihove odgovore, dodajući da je na pitanje da li se osećaju ravnopravno usledio osmeh i komentar: „Niti smo ravnopravne, niti smo bezbedne“.

Najugroženije su, prema njihovim iskustvima, žene u lokalnim sredinama, gde su napadi često lični i dolaze od ljudi koje poznaju – komšija, rođaka, bivših učenika i kolega.

Jedna od učesnica istraživanja ispričala je da joj se često dešava da je, dok se vraća kući iz autobusa, neko gađa kamenčićima, upaljačima ili paklicama cigareta i dobacuje joj uvrede. Kada se okrene, prepoznaje ljude koje poznaje, što joj, kako je navela, posebno teško pada.

Ipak, Janković je ukazala i na to da postoji prostor za nadu, jer se neki od onih koji učestvuju u takvom ponašanju postide kada ih pogleda u oči.

Učesnice istraživanja traže promenu zakona i uvođenje ravnopravne zastupljenosti muškaraca i žena u odnosu 50:50, smatrajući da je to primereno demografskoj strukturi društva, ali i efikasne mehanizme zaštite od nasilja i diskriminacije.

„Ne želimo više da se govori samo o kvotama i o tome da su žene tu zbog svog prisustva. Potrebno je da zatvorimo tu temu i da se obezbede ravnopravni uslovi za političko delovanje“, rekla je Janković.

Ona je ukazala da uvrede, omalovažavanja i govor mržnje u Narodnoj skupštini i lokalnim parlamentima često ostaju nekažnjeni, zbog čega političarke traže jasnije procedure i efikasniju zaštitu.

Kritike su upućene i medijima, posebno zbog prakse da u debatne emisije pozivaju po tri, četiri ili pet muškaraca, dok stručnjakinje i političarke ostaju izvan javnog prostora.

Janković je podsetila da je, dok je bila poverenica za ravnopravnost, upućivala preporuke javnim servisima RTS-u i RTV-u da obezbede ravnopravniju zastupljenost žena, ali da na njih nije bilo odgovora.

Zato sagovornica FoNeta sada apeluje na javne servise da daju jednak prostor i ženama i pozivaju ih za razgovore na sve teme.

Smatra i da bi REM trebalo da utvrdi jasne procedure i prati zastupljenost žena u medijima, dok bi programi obuke za promenu političke i društvene kulture morali da obuhvate i muškarce.

„Promena političke kulture i opšte kulture mora biti na leđima i muškaraca i žena zajedno. Nisu žene jedine odgovorne da se ta klima menja. Muškarci su, zbog veće političke moći koju su imali vekovima, pozvani da stvore drugačije političko okruženje, zasnovano na normalnosti, pristojnosti, poštovanju i međusobnom slušanju“, naglasila je Janković.

Janković je navela da su učesnice govorile i o tome kako se njihov politički rad često procenjuje kroz fizički izgled, godine, telesnu težinu ili način šminkanja, umesto kroz ono što govore i predlažu.

Dešava se, prema njihovim iskustvima, da ideja koju iznese žena bude zanemarena, a da ista ideja, kada je ponovi njen muški kolega, dobije pažnju i podršku.

„Politika me je izlupala. Čestitam sebi što sam uopšte opstala“, jedna je od izjava koje je Janković izdvojila iz istraživanja.

Dodala je da su pojedine učesnice govorile o mogućnosti da dožive nervni slom zbog kontinuiranih napada, naročito u digitalnom prostoru, u kojem često nemaju gde da se sklone od uvreda i pretnji.

Mnoge se, kako je navela, osećaju same i uplašene, a nedostatak institucionalne zaštite nadomeštaju međusobnom solidarnošću.

Janković je ukazala i na seksističko preispitivanje političke zrelosti žena, navodeći da su neke od učesnica tek posle 15 ili 20 godina političkog rada od kolega čule da su „konačno postale zrele političarke“.

„Valjda je muškarac kada počinje političku karijeru odmah zreo i spreman za politiku, a žena nije“, primetila je ona.

Janković je dolazećoj vlasti poručila da mora ozbiljno da se posveti radnim, socijalnim i ekonomskim pravima žena, suzbijanju svih oblika diskriminacije, posebno višestruke diskriminacije zasnovane na političkim ubeđenjima ili članstvu u političkim strankama.

Istinsku posvećenost ravnopravnosti, kako je ocenila, pokazala bi imenovanjem žena na rukovodeće položaje u sektorima i institucijama koji su do sada uglavnom bili rezervisani za muškarce.

Kao primere navela je imenovanje žena na visoke pozicije u policiji i vojsci, uključujući funkciju direktorke policije i čin generala.

„Šta vas tačno sprečava da postavite ženu za direktorku policije? Ne vidim koji je to faktor koji vas sprečava da imate ženu. Potrebno je da se ukloni ta prepreka i prestane samo da se govori o ravnopravnosti“, rekla je Janković.

Dodala je da nova vlast mora jasno da osudi svaki oblik nasilja nad ženama, bez obzira na njihovu političku pripadnost ili opredeljenje, bilo da su na studentskoj listi, podržavaju studentski pokret ili pripadaju budućoj opoziciji.

„Kvote, kao što smo videli, mogu da ne znače baš ništa. Važno je da vidimo stvarnu zaštitu svake žene, bez obzira na to kojoj političkoj opciji pripada“, poručila je Janković.

Istraživanje Centra za ravnopravnost i bezbednost koje je bilo povod za razgovor sa gospođom Janković sprovedeno je u okviru programa EU resurs centar za civilno drustvo koje sprovodi BOŠ sa partnerima uz podrsku EU. (kraj) djv/bom/mk